Primjer čistih tvari

Čiste tvari su one koje imaju fiksni kemijski sastav, kao što je slučaj sa tvarima kao što su voda, helij ili dušik, one su oni koji imaju slična svojstva i sastoje se od atoma i molekula iste vrste, ili su tvari u kojima su njihovi komponente su jasno definirane, a one se ne mijenjaju niti transformiraju čak i ako postoje različiti uvjeti koji bi to mogli isprovocirati ga.

Vrste čistih tvari

1. Jednostavne tvari

Možemo ih definirati kao one koji se ne mogu razgraditi ili odvojiti u svaku komponentu, primjer je voda vrlo jasno od jednostavne tvari jer je nije lako razdvojiti na dvije glavne komponente: kisik i vodik.

2. Složene tvari

Oni su oni koji se kroz kemijske procese mogu razdvojiti u druge tvari, a one se pak klasificiraju u organske (oksidi, baze i soli) i anorganske (proteini, ugljikohidrati), međutim, kao što je gore spomenuto, njegov je sastav konstantan, isti broj atoma i molekule.

Na zemljinoj površini možemo naći nekoliko primjera čistih tvari, jer su njihove komponente ponekad izuzetno ih je teško pronaći u čistom stanju, međutim, većina je dio periodnog sustava, pa je lako identificirati ih.

Karakteristike čistih tvari

• Čiste tvari mogu se naći u 3 stanja tvari: tekućem, krutom i plinovitom.
• Oni su sposobni mijenjati se iz jednog stanja u drugo bez da mijenjaju svoja svojstva ili broj atoma koji imaju, to se naziva: fazno stanje. Iz tog razloga naziva se čista tvar.
• Imaju električnu vodljivost, odnosno sposobnost provođenja električne struje na druge elemente
• Povodljivost se lako reže
• Svaka od tvari ima svoje talište i vrelište.
• Imaju svojstva kao što su: volumen, tlak, energija i viskoznost.

Svi kemijski elementi su čiste tvari.

U prirodi se računaju kao čiste tvari, spojevi koji se nalaze u okolišu, a to ne može biti dijele se u prirodi, takav je slučaj vode, soli, ugljičnog dioksida, etilnog alkohola i acetona između drugi.

Primjeri čistih tvari (elemenata):

Aluminij (Al) .- To je tvar koja je na sobnoj temperaturi u čvrstom stanju, to je metal.

Silicij (Si) .- Jedna je od najzastupljenijih tvari u zemljinoj kori u kombinaciji s drugim elementima, to je metaloid koji se također nalazi u čisto stanje i u tom stanju ima posebna poluvodička svojstva koja olakšavaju njegovu upotrebu u raznim komponentama tehnološkog.

Argon (Ar) .- Ova tvar je na plinovitom stanju na sobnoj temperaturi.

Kalcij (Ca) .- To je tvar koja se javlja na sobnoj temperaturi u krutom obliku.

Ugljik (C) .- To je tvar koja može stvoriti veze istog elementa u različitim kombinacijama, tvoreći čiste tvari poput ugljika, grafita i dijamanata.

Helio (On) .- Ova se tvar prirodno nalazi u plinovitom stanju.

Vodik (H) .- Stanje u kojem se nalazi u normalnim uvjetima je plinovito.

Živa (Hg) .- To je (metalna) tvar koja je obično u obliku tekućine (tekuće stanje) i ima prilično nisko vrelište u usporedbi s drugim metalnim tvarima.

Dušik (N) .- Ova je tvar prirodno u plinovitom stanju, ali obično se ukapljuje pod visokim tlakom i niskim temperaturama, da bi se koristila kao rashladno sredstvo.

Kisik (O) .- To je plinovita tvar, može tvoriti jednostavne ili složene molekule, takav je slučaj ozona, koji je tvar koja se sastoji od tri atoma kisika.

Popis čistih tvari:

• Aktinij (Ac).
• Amerika (Am).
• Antimon (Sb).
• Arsen (As).
• Astato (At).
• Sumpor (S).
• Barij (Ba).
• Berilij (Be).
• Berkelij (Bk).
• Bizmut (Bi).
• Bohrio (Bh).
• Bor (B).
• Brom (Br).
• Kadmij (Cd).
• Kalifornij (usp.).
• Cerij (Ce).
• Cezij (Cs).
• Cink (Zn).
• Cirkonij (Zr).
• Klor (Cl).
• Kobalt (Co).
• Bakar (Cu).
• Krom (Cr).
• Kurij (Cm).
• Disprozij (Dy).
• Dubnio (Db).
• Einsteinium (Es).
• Erbij (Er).
• Skandij (Sc).
• Lim (Sn).
• Stroncij (Sr).
• Europij (Eu).
• Fermio (Fm).
• Fluor (F).
• Fosfor (P).
• Francio (Fr).
• Gadolinij (Gd).
• Galij (Ga).
• Germanij (Ge).
• Hafnij (Hf).
• Hassio (Hs).
• Željezo (Fe).
• Holmij (Ho).
• Indijski (u).
• Jod (I).
• Iridij (Idi).
• Yterbij (Yb).
• Itrij (Y).
• Kripton (Kr).
• Lanthanum (La).
• Lawrencio (Lr).
• Litij (Li).
• Lutecij (Lu).
• Magnezij (Mg).
• Mangan (Mn).
• Meitnerius (Mt).
• Mendelevije (Md).
• Molibden (Mo).
• Neodimij (Nd).
• Neon (Ne).
• Neptunij (Np).
• Niobij (Nb).
• Nikal (Ni).
• Nobelio (Ne).
• Zlato (Au).
• Osmij (Os).
• Paladij (Pd).
• Srebro (Ag).
• Platina (Pt).
• Olovo (Pb).
• Plutonij (Pu).
• Polonij (Po).
• Kalij (K).
• Prazeodim (Pr).
• Prometij (Pm).
• Protaktinij (Pa).
• Polumjer (Ra).
• Radon (Rn).
• Renij (Re).
• Rodij (Rh).
• Rubidij (Rb).
• Rutenij (Ru).
• Rutherfordio (Rf).
• Samarij (Sm).
• Seaborgio (Sg).
• Selen (Se).
• Natrij (Na).
• Talij (Tl).
• Tantal (Ta).
• Tehnecij (Tc).
• Telur (Te).
• Terbij (Tb).
• Titan (Ti).
• Torij (Th).
• Tulij (Tm).
• Ununbij (Uub).
• Ununhexium (Uuh).
• Ununnilium (Uun).
• Ununoktij (Uuo).
• Ununpentium (Uup).
• Ununquadium (Uuq).
• Ununseptium (Uus).
• Ununtrij (Uut).
• Unununij (Uuu).
• Uran (U).
• Vanadij (V).
• Volfram (W).
• Ksenon (Xe)

Čiste tvari sastavljene od atoma istog elementa:

Dijamant je čista tvar u čijoj molekularnoj strukturi postoje samo atomi ugljika, konfigurirani na takav način da se čvrsto drže zajedno, u geometrijskoj strukturi kompaktan i čvrst.

Ozon je tvar čije se molekule sastoje od tri atoma kisika.