Дефиниција љубавних језика

Језици имају одређену сличност са живим бићима, јер су рођени у одређеном тренутку и временом се развијају и развијају. У овом процесу трансформације неки језици изумру или се трансформишу.

Латински је порекло различитих романских језика

Романски језици, такође звани романски језици или новолатински језици, чине а породица лингвистике, будући да сви имају исто порекло, латински. Главни језици који припадају овој породици су следећи: шпански, италијански, француски, португалски, каталонски или румунски.

Граматичке структуре свих њих имају изузетне сличности, јер потичу из латинског.

- Реч јануариус на португалском је јанеиро, на италијанском геннаио, на француском јанвиер и на шпанском Јануари.

- Придев бонум у латинском, постаје добар у шпанском, добар у италијанском и бон у каталонском.

- У суседном француском је то воисон, у португалском визинхо и у каталонском веи.

Сличности између различитих романских језика су свих врста, јер деле абецеду, лексичке сличности и карактеристике граматички (граматички споразум између именица и придева је још једна од заједничких карактеристика језика Романски).

Већина етимологија различитих романских језика потиче из латинског и, у мањој мери, из грчког. У том смислу, мора се узети у обзир да цивилизација Роман је заснован на вредностима и традицији грчке културе.

Од ширења латинског до појаве романских језика

Римска цивилизација је проширила своје огромне домене преко Средоземља. Војно присуство праћено је културном експанзијом на великим територијама. На овај начин латиница је постала главно средство за комуникација на слив Медитерански.

Када су се Римљани помешали са домаћим народима Пиринејског полуострва, одвијао се процес доминације и, паралелно, размена културни. Становници Хиспаније су учили Језик доминантне цивилизације, латински.

Међутим, његов начин говора био је необичан, јер је дошло до фузије између изворних матерњих језика и латинског.

Овај начин говора био је познат као вулгарни латински и ширио се широм Хиспаније

Дакле, латиница је у својој вулгарној верзији удаљено порекло шпанског и различитих романских језика.

Док су предметни народи комуницирали на вулгарном латинском, мањина Популација служио се културном латиницом. Ова верзија је такође коришћена у писање, али када Римско царство започет је полагани процес пропадања културне латинице. На тај начин, око 1000. године на Пиринејском полуострву, шпански језик се већ говорио и писао у својој старој верзији.

Фотографија: Фотолиа - Аитунцоилум

Теме из романских језика