Концепт у дефиницији АБЦ

У својој најширој употреби реч Писац користи се за обрачун особа која пише или је аутор било које врсте документа или писаног делаУ међувремену, реч се користи и за означавање они појединци који се писањем баве на професионалном нивоуДругим речима, свој живот посвећују писању писаних или штампаних дела, која потом уређују сами или издавачке куће које их пласирају на одговарајуће тржиште.

Иако треба напоменути да се термин често више користи у другом значењу, тј. примењује се на особу која пише као професију, а не на њу писање као активност околности.

Занимање писца је једно од најцењенијих на свету, од памтивека.
Несумњиво они који су способни писати прича има јединствени дар који заслужује то дивљење.

Многи аутори достигли су ниво познатих личности, а показало се да су њихове презентације популарне и посећене од њихових следбеника као и глумци или музичари.

Врсте писаца према жанру којем се посвећују

У међувремену, према пол а књижевна композиција којој се писац посвети добиће различита специфична имена у зависности од дела које обавља:

песник (писац који је посвећен писању поезије, најистакнутији у Језик Кастиљски: Лопе де Вега, Мигуел де Цервантес и Густаво Адолфо Бецкуер), романописац (онај писац који се бави писањем романа, а то су књижевна дела написана у прози у којима се приповеда о радњама лажиран у целини или делимично, са циљем да изазове задовољство читаоца из описа догађаја, страсти и традиције Од ликова), есејиста (писац посвећен писању есеја, оно прозно дело у којем аутор размишља о одређеној теми), приповедач (писац коме је суђено да пише приче, приповедање кратак приказ измишљених или фантастичних догађаја у образовне или рекреативне сврхе) и драмски писац (тај аутор посвећен писању дела од позориште).

Писање историје

Писање, што је акција која се састоји од преношења мисли, идеја, осећања, између осталог, на папир или било који други ослонац који користи знакове који су обично слова од којих се састоје речи, а припадају овом или оном језику, свакако је миленијски.

Прво, човек је експлоатисао усмену акцију, то јест, комуницирао је говором, и то тек 3.000 пне. који ће то почети писмено. Наравно, у ово доба за то је користио све врсте елемената и потпора, оне којима је располагао (папирус, камен, кост, пергамент, папир) и без сумње да је овај тренутак означио прекретницу у историји човечанства јер су почињали да се пишу записи о догађајима и свему што се дешавало око човечанство.

И као последица тога књижевност се рађа када се писање апсолутно консолидује и одмах ће дозволити да се напусти написао легенде које су се до тада усмено преносиле с колена на колено генерација.

Почеле су да се граде и абецеде, а у неким областима оно што је написано почело је да има већу тежину од онога што се преноси усменим путем. Чувена изрека да реченице „речи ветром носи“ постала је тело и стварност и то је случај посебно на правосудном нивоу, оно што је написано има већу моћ доказивања од онога што је речено неко другом.

А у петнаестом веку проналазак штампарије омогућио је фантастично ширење писаних дела, Библија је била прва књига који је штампан захваљујући њему.

Теме у програму Вритер