Концепт у дефиницији АБЦ

Иако сви редовно колоквијално говоримо о „вирусу“ да бисмо се позвали на софтвер штетно за наше рачунар, у стварности су вируси само случај, специфична врста ових програма чији је генерички назив злонамерних програма, скраћеница од „лош софтвер“.

Од идеализованих пирата до најсофистициранијег злочина

Корени струје злонамерних програма утону у исту дубоку историју Интернета; једна од првих креација која одговара дефиницији „софтвер погубан “је црв који је створио Роберт Таппан Моррис, први програм који се репродукује на мрежи рад на рачунару, створена 1988. године.

У тим раним данима, многи од оних који су стварали злонамерних програма они нису били ништа друго до враголани (ВРЛО тешки) који су уживали негујући идеју да избришу сав садржај ХДД Рачунари корисника Интернета или идеалисти чије су креације биле ограничене на циркулацију осветољубивих порука свих врста.

Још увек се сећам примерка који је, једном инсталиран на рачунар, сваки пут када је корисник откуцао речи Реган (написао Роналд Реаган, председник САД од 1981. до 1989), Тхатцхер (Маргарет Тхатцхер, британска премијерка од 1978. до 1990) или Ботха (Пиетер Ботха, премијер Јужне Африке од 1978 до 84), заменила их је увреда. Ништа друго није урадио.

У почетку није било начина за зарађивање од малвера, само за наношење штете (нешто што би, на пример, могло бити добро за војске и службе безбедности). интелигенција за електронски рат), али еволуцијом Интернета дошле су и банкарске услуге, веб локације су почеле да траже од корисника да им дају лични подаци које би могли да користе криминалци и, на крају, мафије и криминалци почели су да се занимају за могућности злонамерних програма.

У данашње време је остао сваки „романтични“ или бурлескни траг који би могао да постоји на почетку у свету злонамерног софтвера избрисани у корист употребе као криминалног алата од стране мафија и појединаца, тзв „Сајбер криминалци“.

Постоји читав подземни свет посвећен овом сумњивом послу, подземни свет који се може контактирати на Дееп Вебу, Дубоки веб.

Типови малвера

Временом и његова еволуција, злонамерни софтвер је попримио различите облике, у зависности од тога шта чине да заразе а рачунара и радње које после предузимају, примерци специјализовани за извршавање задатака бетон.

Мешајући неке концепте, у свету злонамерног софтвера могли бисмо да разликујемо следеће типове:

• Вирус. Ово је врло генерички појам, који укључује све програме који се сами шире, копирају се са машине на машину, сваки пут када успеју да заразе нови рачунар. Рачунарски вирус обично носи оно што се назива „оптерећењем“, а то је ништа више од низа акција које извршава након неког времена након заразе рачунара (дана или недеље). Њихова главна карактеристика је самопродукција, док их оно што могу радити на рачунару жртве не дефинише.
• Рансомваре. Можда најновији термин који је уграђен у терминологију злонамерних програма. Идентификује врсту софтвера који након што се успе да се инсталира на рачунару жртве шифрира све датотеке података (документи, фотографије, видео записи, ...) са јаким шифрирањем и употребом лозинке коју корисник не зна, тако да корисник не може дешифровати фајлови. Затим представља поруку отмице у којој се тражи износ новца у замену за пружање лозинке кориснику. Неке организације имају софистицираност (као и образ) да понуде аутентично врућа линија да подржи своје „клијенте“ (жртве) како би могли извршити своја плаћања методама којима је тешко ући у траг, попут Битцоин-а.
• Пхисхинг. Назван је овако због сличности са чином риболова: баца се удица (обично преко е-маил, мамац) која садржи везу до странице која имитира другу легитимну и на којој се траже приватни подаци корисника Интернета (замка). На пример, да ли сте икада добили е-поруку која наводно долази од вашег банка и у којем се од њих тражи да попуне образац са лозинком и подацима за извршење трансфера, под изговором верификације сигурност? Па, немојте их пратити, контактирајте своју банку телефоном или лично и питајте. Можда криминалцима дају податке који им омогућавају да испразне ваш рачун.
• Шпијунски софтвер. Као што и само име говори, јесте злонамерних програма који је једном инсталиран на нашем рачунару, посвећен је шпијунирању са намером да извади лозинке и друге податке као што су банковни кључеви како бисмо могли да обављамо мрежне операције. Попут правих шпијуна, и тајно је, и нећемо схватити да је инсталиран на нашем систему ...

• Аддваре. Најнешкодљивији од свих, јер више него „напада“, досадан. Њихова мисија је једноставно да нам покажу оглашавање компулзивно, тако да свакодневни рад са нашим рачунаром може претворити у мали пакао.
• Тројанци. Као што му само име говори, суочени смо са патогеном који у наш систем улази камуфлиран у нешто друго, што би могао бити легитиман програм. На овај начин, приликом инсталирања рекао софтвер, такође смо инсталирали а злонамерних програма.
• Бацкдоорс. Оно што чини је да отвори „задња врата“ у рачунарском систему који омогућава сајбер криминалцима да даљински управљају њима заражени рачунар који се може користити за покретање напада на друге машине, као што је порицање услуге.

Постоје и друге врсте, али у основи су то варијанте оних које овде видимо изложене, као што је кеилоггерс, шта би било шпијунски софтвер.

Шта учинити да се заштитимо од малвера?

Прва препорука је да имате софтвер погодан на нашем рачунару, као што је антивирус и заштитни зид, ажуриран и правилно конфигурисан. Постоје програми ове врсте, бесплатни и плаћени.

Друга је да користимо здрав разум, на пример, да не кликнемо на прву везу која нам је послата е-поштом.

Фотографије: иСтоцк - вм / лвцанди

Теме у злонамерном софтверу