Пример дијакритичког акцента

Тхе дијакритички акценатили дијакритичка тилда је врста графичког акцента који служи за разликовање две речи које су написане на исти начин, али имају различите граматичке функције; односно реч ће, у зависности од тога да ли има графички акценат или не, имати различита значења. Поред тога, речи имају различит изговор: генерално, наглашене речи (оне са прозодијским нагласком, тј. Оне које су изговарају се са одређеним интензитетом) имају дијакритички акценат, а ненаглашене речи (оне без прозодијског акцента) немају, иако постоје изузеци.

Главни дијакритички акценти који постоје на шпанском су наведени у наставку. У већини случајева то су једносложне речи. Према правописним правилима, једнослози никада не би требали имати графички акценат; наглашени су једносложни они са дијакритичким знаком.

1. од / дати

Од Нема акценат када је предлог или када је именица која се користи за именовање слова д. Примери:

• Он долази од
• Купила је сат од
• Реч расејаност почиње словом од.
• Писмо од  То је четврто слово абецеде.

Од има акценат када долази од глагола дати. Одговара коњугацији у презенту коњунктива за заменице ја, ти, он, њеној; и на коњугацију у императивном расположењу за заменицу ти. Примери:

• Ја желим од уводни говор. (Субјунктив глагола дати)
• Пожели му од час математике. (Субјунктив глагола дати)
• ¡Од поздрав својој породици од мене! (Императив глагола дати)
• ¡Од Добар утисак! (Императив глагола дати)

2. он / он

Тхе нема акценат када је то одређени члан који прати именицу. Примери:

• Тхе свеска је од мале кутије.
• желим да се играм тхе последња видео игра која је пуштена у продају.
• Тхе четкица за зубе је стара.
• на тхе шума удишеш свеж ваздух.

Он има акценат када је лична заменица. Он је треће лице једнине. Примери:

• Увек сам веровао он.
• Он отишао аутобусом на посао.
• Кључеви припадају он.
• сам отишао са он На концерт.

3. ти / ти

ти Нема акценат када је присвојни придев, односно придев који служи за означавање припадности именици. Примери:

• Могу ли да позајмим ти оловка?
• ти кућа је врло модерна.
• Можете ли ми рећи ти правац?
• То је ти одлука.

Ваш има акценат када је лична заменица. Ваш је друго лице једнине. Примери:

• Ваш ићи ћете јако далеко.
• ¿Ваш да ли сте присуствовали догађају?
• Да једемо ако твој
• Ваш Ти си добра особа.

4. више више

Више нема акценат када је адверзативни везник. Ова врста везника служи за обједињавање или повезивање два елемента која су супротстављена или супротна. Везник више еквивалентан је везнику али. Примери:

• Отишао сам да погледам, више нисам нашао ништа.

Еквивалентно је: отишао сам да пронађем, али нисам нашао ништа.

• Знао је чињенице више није рекао истину.

То је еквивалентно: Знао је чињенице, али рекао ништа.

• Уплашио се, више Не вриштим.

Еквивалентно је: Он је избезумљен, али Не вриштим.

• Радио сам много сати, више Нисам готов.

То је еквивалентно: Радио сам дуго, али Нисам готов.

Више Има графички акценат када функционише као прилог количине, придева, везника са збирном вредношћу или заменице; као и када се користи као именица за именовање математичког знака сабирања (+). Примери:

• Овај ресторан је више близу моје куће. (Прилог количине; модификовати глагол ово).
• Ставићу више со у храни. (Придев; оцените именицу Со).
• Два више два једнако четири. (Коњункција са збирном вредношћу).
• Тхе више је погрешно написано у тој суми. (Именица која именује математички знак +).

5. да да

да нема графички акценат када функционише као везник или када се користи као именица за именовање седме ноте музичке скале. Примери:

• реци ми да спремни сте да прихватите моје услове.
• Уложити напор, да желите да постигнете своје циљеве.
• Пустићу песму на да
• Музичка нота да је познат као Б. у англосаксонском запису.

да има графички акценат када функционише као потврдни прилог или рефлективна лична заменица; на исти начин, када се користи као именица, то значи „потврда“ или „пристанак“. Примери:

• Направио ствари за да. (Рефлексивна заменица)
• Можете се бранити да (Рефлексивна заменица)
• Реци ми ако да Да ли се слажете. (Прилог потврде)
• - Идеш ли са нама?

—да. (Прилог потврде).

• Невеста му је дала да младожењи. (Именица)

6. Знам / знам

Знам Нема акценат када се користи као заменица, са различитим функцијама. Међу његовим функцијама су следеће: указују на рефлексивност у заменицама хе, схе, ит, тхеи, тхеи (Њеној Знам повредити); означавају пасивност у глаголу (Знамони купујукњиге); указују на безличност у субјекту, односно субјект се не појављује експлицитно и он је уопштени субјект (Знам Овде је добро). Примери:

• Њеној Знам задао снажан ударац. (Њена рефлективна заменица)
• Они Знам купили су много ствари. (Рефлективна заменица од њих)
• Ја Знам Рекао сам. (Заменица)
• Метал Знамоксид током времена. (Означава пасивност у глаголу)
• Знампоправити (Означава пасивност у глаголу)
• Знам једи добро на овом месту. (Указује на безличност у субјекту) 

Он Има акценат када долази од глагола сабља (садашњи индикатив за заменицу ја: „ја он”) Или сер (императивни облик заменице ваш: “он храбар "). Примери:

• Ја он многе ствари. (Од глагола знати)
• Ја он како скувати добру супу. (Од глагола знати)
• ¡Он јака! (Од глагола бити)
• Он добра особа. (Од глагола бити)

7. чај / чај

Чај нема графички акценат када се користи као заменица или као именица која служи за именовање слова т. Примери:

• Чај Позваћу на вечеру. (Заменица)
• знам то чај (Заменица)
• Реч троугао почиње словом чај. (Именица)
• Моје име почиње са а чај. (Именица)

Чај има графички акценат када се користи као именица која значи „инфузија“ (пиће) или коју служи да именујемо грм Далеког истока из којег лишће које исто носи Име. Примери:

• Ја сам посадио а чај код мене.
• Поподне обично пију чај.
• Тхе чај врло је популарно пиће.
• Имам чај камилице.

8. мој / ја

Ја Нема акценат када се користи као присвојни придев, који служи за квалификовање именице и указивање на поседовање, или као именица за именовање треће ноте музичке скале. Примери:

• Ова песма носи акорд ја
• Ја то је музичка нота.
• Позивам вас да ја
• Он је ја најбољи пријатељ.

Боже носи графички акценат када се користи као лична заменица. Примери:

• ДО мој Занима ме универзална историја.
• Реци ми мој.
• То је веома важно мој.
• ДО мој Волим чоколаду.

9. још / још увек

Ипак нема акценат када је еквивалентан Чак или Чак. Ради као прилог. Такође нема акценат када се користи у локуцији иако, што је еквивалентно са чак и ако. Примери:

• Ни ипак  па ћу се предомислити.

Ни Чак па ћу се предомислити.

• Сви су присуствовали забави, ипак они који нису потврдили.

Сви су присуствовали забави,  до / чак они који нису потврдили.

• Наставите да правите исту грешку ипаккада је свестан тога.

Наставите да правите исту грешку чак и ако је свестан тога.

Још увек има акценат када га може заменити ипак а значење реченице није измењено. Делује као прилог који указује на привременост или пондерисање (похвалите или повећајте тежину или интензитет на оно што је речено). Примери:

• Још увек стигли сте на време да се пријавите за курс.

Ипак  стигли сте на време да се пријавите за курс.

• Још увек Размишљам да присуствујем уметничкој изложби или не.

Ипак Размишљам да присуствујем уметничкој изложби или не.

• Твоје објашњење ме оставило још увек са више недоумица.

Твоје објашњење ме оставило ипак са више недоумица.

• Она је још увек лепша од мајке.

Она је ипак лепша од мајке

10. Само сам

Само нема акценат када се користи као придев који указује да је нешто или неко без пратње. Примери:

• остаћу само код мене.
• Оставили су га само.
• Он живи само у свом стану.
• Оставили су пса само јер је породица отишла на одмор.

Сама има акценат када се може заменити прилозима само или само. Примери:

• Сама требаће ми минут.
• Сама жели да се чује.
• Ће бити сам једномесечну посету.
• Они сам желели су да се забаве.

11. ово, оно, оно, ово, оно, оно (и множине) / ово, оно, оно, ово оно, оно (и множине)

Демостративци ово, оно, оно, ово, оно, оно и множине Немају графички акценат када функционишу као показни придеви и прате именицу да би га квалификовали. Примери:

• Исток победио на такмичењу.
• ја идем да купим је.
• То он је породични пријатељ.
• То То је аутомобил директора школе.
• - Позајми ми оловку.

-Узимање ово, који већ има напојницу.

Демостративци ово, оно, оно, ово, оно, оно и множине Имају графички нагласак када се користе као заменице и њихова функција је да замене именицу. Показне заменице ово, то И. то никада нису наглашени. Примери:

• Исток тале је победила на такмичењу.
• ја идем да купим је
• То човек је пријатељ породице.
• То Црвени Форд је ауто директора школе.
• Узимање ово оловка која већ има шиљат.

12. ко, који, ко, како, колико, где, када / шта, који, ко, како, где, када.

Речи шта, шта, ко, како, колико, где и када немају акценат када функционишу као релативни (односно речи које уводе други елемент у реченицу и имају претходник на који су повезане). Могу бити релативни према глаголу (у том случају су то релативни прилози) или релативни према именици или субјекту (у том случају су релативне заменице).

Поврх тога, речи које, како, када и колико су написане без акцента и када функционишу као везници (односно речи које служе као веза или спој између два елемента). Примери:

• И ви и он сте у праву. (Везник)
• Чујемо се чим будем имао резултате. (Везник)
• Не жели помоћ. (Везник)
• Уметник који је објавио вест. (Релативна заменица)
• Забавиће се као (Релативни прилог)
• Воле се као два добра пријатеља. (Релативни прилог)

Речи шта, које, ко, како, колико, где и када имају акценте када функционишу као упитни или узвични. Односно, служе за постављање питања или узвика.

Могу се појавити у директним упитним или узвичним реченицама, у којој се користе упитници и ускличници: „Шта једете?“. „Колико си порастао!“. Или се могу појавити у посредним упитним или узвичним реченицама, без упитника и ускличника: „Питам се када ћете доћи“, „Видећете како ћете се забавити“. Примери:

• Чији је ауто напољу? (Директно испитивање)
• Какав леп ауто! (Директан узвик)
• Не знам како да се извучем из овог проблема. (Индиректно питање)
• Треба да изађете и видите како је леп дан. (Индиректни узвик) 

Дијакритичка акцентуација у соло / самостално и у демонстрацијама

Од издања 2010 Правопис шпанског језика утврђује се да обе речи само, или прилог или придев, попут демонстраната ово да И. то и то у женском и множинском облику (ове, оне, оне, ове, оне, оне, ове, оне, оне), било да функционишу као показне заменице или као показни придеви, не би требало да имају дијакритички знак. Међутим, посебно у употреби акцента у заменицама, дијакритички акценат се и даље користи као правило културног или исправног писања у различитим областима. На пример, у академским и књижевним текстовима, периодичним и електронским публикацијама итд. Стога је важно знати његову употребу.

Претходно је шпанска граматика установила да у речи треба користити дијакритички акценат само и у демонстрацијама у случајевима када постоји двосмисленост значења. Ово ради избегавања забуне двоструког тумачења или двоструког значења у реченици. На пример, у следећим реченицама, у којима се значење и функција речи мењају, а дијакритички акценат користи се за разликовање:

• био сам само  до јутарње филмске емисије. (У овој реченици реч само је придев који значи да је нешто или неко без пратње или одвојено).
• био сам сам до јутарње филмске емисије. (У овој реченици реч сам је прилог који значи „само“ или „само“).
• Јесу ли добили оне предмети на распродаји? (У овој реченици реч оне је показни придев који квалификује чланове).
• Јесу ли добили оне предмети на распродаји? (У овој реченици реч оне је демонстративна заменица која се односи на тему: „Да ли су добили предмете на распродаји?“) 

35 Примери реченица са дијакритичким нагласком

а) од / дати

1. Реци му то од повећати од
2. ¡Од најбоље од ти!
3. Надам се да ћете радити од добри резултати од Од сада.

б) он / она

1. Он Он је најбољи пријатељ моје сестре.
2. Између он а ја ћу кувати тхе
3. Тхе Среду ћу посетити он и његова породица.

ц) ви / ви

1. Ваш ви се веома разликујете од ти
2. Ваш морате водити рачуна о томе шта је то ти
3. ти мама ми је то рекла твој путоваћете и у Европу.

г) више / више

1. Морам да напишем више у овој једначини, више Урадићу то касније.
2. Сваки пут кад учи више сати, више не добијате жељене резултате.
3. Желите да посетите више земље, више требало би да предахну.
4. Излази из куће више не трчање чак и ако мислите да јесте више Брзо.

д) да / да

1. да желиш да то кажем да морате га убедити.
2. да они ће прихватити договор да ви им правите добру понуду.
3. Рекао је да ће дати да да ствари су се поправљале.

ђ) знам

1. Он с поштовањем према другима иако панорама Знам изгледају компликовано.
2. нећу он Шта Знам
3. Он Знам купио књигу коју сам препоручио. Он који ће вам се свидети.

г) чај / чај

1. Поподне, чај Позваћу да узмем чај.
2. ¿Чај смета ли бука? Можемо у куповину чај на другу страну.
3. Знам то и теби чај желео би да засади а чај.

х)мој / ја

1. ДО мој Волим да будем унутра ја
2. Ја брат ме замолио за услугу мој.

и)још / још увек

1. Још увек покушаће да купе карте, ипак када је догађај данас.
2. Чак је незрелији од своје сестре, чак и кад је старији.
3. Знам да желиш да ме убедиш. Ипак Тако још увек Нисам се предомислио.

ј)Само сам

1. ја осећам само, тако сам Остаћу у својој кући још мало.
2. Желим да сликам своју кућу сам једна боја, иако изгледа врло само.

к)ово, оно, оно, ово, оно, оно (и множине) / ово, оно, оно, ово оно, оно (и множине)

1. Исток Волим. Чак и ако ово други аутомобил је јефтинији.
2. То Она је професор енглеског језика у то
3. То производ је ефикаснији од то.

л) оно, које, ко, како, колико, где, када / шта, које, ко, како, где, када

1. ¿Када долазиш ли да ме посетиш? Када Видим да уздишеш.
2. ¿како су? ја осећам Шта
3. питам се СЗО ће доћи. Волео бих да дође мој рођак, СЗО То је забавно.