Концепт у дефиницији АБЦ

Монолог је одраз или говор, обично кратак, који се може наглас изразити себи или знатно пре публике која неће интервенисати, углавном зато што онај ко је изводи неће имати простора мишљења.

Рефлексија или говор који се изражава наглас себи или пред публиком и у којем нема места за интервенције јавности

Такође се испоставило да је уобичајено да се пронађу појединци који понављају монолог током изражавања, односно монолог је представљен као још једна карактеристика њиховог личност што је обично праћено великом дозом саможивости. Људи које карактерише представљање начина да буду себични и верују у себе, желе да увек имају реч и ретко препуштају другима да размишљају или раде размена идеја са њима. У основи зато што их не занима да слушају друге, шта мисле, него их занима само оно што говоре и оно што мисле да је урађено.
"Са Луисом никад не можете разговарати, наши разговори се своде на монологе које он тумачи."

Без обзира на случај, монолози су говори у којима тумач не комуницира у истом простору и времену са другим саговорником. Можда постоји публика гледалаца која вас пажљиво слуша, али за коју нема места

интервенција.
У порукама које дискурс преноси, постоји имплицитни дијалог у основи, на прикривен начин, иако се он не води активно и не дели са другима. Монолог се позива на различите теме, околности, које јавност која га чује зна, али ни на који начин не признаје интервенцију публике. Уследиће интерпелација других говора, али а да та акција не буде евидентна.

Извор који се користи у књижевним жанровима и на телевизији

Монолог је врста ресурса коју користи већина књижевних врста, јер се може наћи у причама, романима, делима позориште, телевизијских програма, такав је случај код многих емисија телевизијске комедије у којима су комичари или шоумани тумачити монолог који се углавном састоји од текућих послова којима се приступа с хумором и иронијом други.

С друге стране, по налогу драматургије монолог је жанр драматичан у којем глумац или лик одражава наглас изражавајући своје осећања, идеје и емоције у јавности.

Стварање емпатије, карактеризација ликова и интроспекција

У основи је мисија монолога да створи емпатију према лику или глумцу који га изражава. На пример, користи се за постизање одређених жељених ефеката на јавност. Али наравно, као и код било ког другог ресурса, порука коју преноси монолог увек мора бити узета у обзир, јер у неким контекстима можда неће бити корисна.

Монолог може чинити део дела или целокупно дело, посебно служећи за карактеризацију дела ликова, ситуација која му приписује велику психолошку вредност, поред тога што је основно средство за упућивање интроспекција.
У међувремену, монолог се може састојати од разговора који лик води сам са собом или са неживим бићем, лишеним разума, попут љубимца, слике, између осталог. У монологу је лик који то изражава пројектујући своје емоције и мисли изван себе.

Познати књижевник Вилијам Шекспир посебно се истакао по томе што је на пример у своја дела укључио многе монологе у ХамлетуОна која започиње чувеном фразом: бити или не бити, то је питање, врло је истакнута.

Унутрашњи монолог: испољавање емоција и мисли

И на Књижевност Познат је као унутрашњи монолог на наративну технику која се састоји од репродукције у првом лицу мисли лика какве потичу од његове савест; постоји манифестација унутрашњости лика, његових мисли и осећања. Овај наративни облик углавном карактерише представљање мање развијене синтаксе, јер на пример, изостављање глагола, везника, изненадних прекида или колебљивих понављања, између осталог Опције.

Теме у монологу