Концепт у дефиницији АБЦ
Мисцелланеа / / July 04, 2021
Написао Јавиер Наварро, у јануару 2017
Концепт добре просудбе односи се на нашу способност да правилно судимо. У том смислу, концепт који анализирамо односи се на идеју правде. Другим речима, реч је о рационалном критеријуму и морални да правилно разазнаје добро и нетачно, добро и нетачно.
Доношење одлука и добро расуђивање
Не преостаје нам ништа друго него да доносимо одлуке о свим врстама ствари. Одлука коју донесемо биће тачна ако се заснива на здравим и разумним критеријумима са моралне тачке гледишта и наших личних интереса. Мора се имати на уму да се у многим одлукама суочавамо са дилемом: понашати се према поштеном критеријуму или радити оно што нам користи.
Ако се понашам према критеријуму правде, могу себи наштетити и ако браним само своје интересе, могу се понашати неправедно. Добра просудба постаје индивидуални одраз којим вреднујемо своје одлуке у потрази за исправном Равнотежа између онога што је поштено и сопствене користи.
Смернице за добро расуђивање
Религије представљају низ предлога који својим следбеницима служе као референца да се понашају добро расуђено (на пример, Блаженства хришћанства или
Поштујем сва жива бића за која се залагао будизам). С друге стране, у етичким теоријама постоје аргументи који омогућавају успостављање ваљаних моралних критеријума. До маржа верских или филозофских предлога корисне су неке опште смернице за стицање добре процене:1) обука у вредностима као што су поштовање, искреност талас одговорност појединац,
2) прибегавање некој врсти моралног критеријума (на пример, кантовски категорички императив),
3) познавање правила и кодекса који управљају животом у друштву (на пољу јел тако, социјалне норме итд.),
4) пример оних који делују са жељом за правдом у личном животу и
5) одраз као навика пре доношења одлука.
Ове смернице могу вам помоћи да донесете добар суд.
Шта је лоше расуђивање?
Кажемо да неко лоше процењује кад се понаша глупо, против моралне вредности успостављен, без здравог разума, на нефлексибилан и нагао начин, са себичним духом и без моралног критеријума.
Суд је способност људске душе која нам омогућава да бирамо између онога што је тачно или не, између истинитог и лажног. Ми имамо пресуду као појединци јер се понашамо рационално и у складу са моралним вредностима. Животињама недостаје ова способност, јер њиховим поступцима доминира њихов инстинкт.
Фото: Фотолиа - Сапункеле
Теме у добром суду