Концепт у дефиницији АБЦ

Термин табу се користи у заједничком језику за означавање свих ставова, поступака, понашања или скупа вредности који се могу супротставити друштвено прихватљивим и зато их већина може схватити као опасне, непријатне, доведене у питање или неприхваћене тхе Популација.

Оно што је забрањено у заједници из социјалних, социјалних или психолошких разлога, јер је нешто неприродно или зато што је у супротности са вредностима

Табуи су све оно што је забрањено радити или рећи у друштву, било због питања верских, социјалних или психолошких конвенција.

Табуи се обично заснивају на ономе што се сматра неприродним, на пример брат који се заљубио у своју сестру, да би именовали један од најчешћих табуа.

Када се вежба, понашање, а навика, или се преференција судара са преовлађујућим традиционалним вредностима, са прописима религије или са неком догмом класе политике, биће прихватљиво цензурисати и сматрати табуом.

Један од најпопуларнијих табуа је онај повезан са њим Језик

, оне речи или изрази који су оцењени као лош укус или су повезани са осетљивим питањима као што су секс, смрт, зло, у многим културама се обично сматрају табуом.

Један од најраспрострањенијих начина замене или замене ових речи је путем чувени еуфемизми, који се састоје од изјава које се користе за ублажавање тих израза табуа.

На пример, када се каже да је овај или онај отишао, а не да се каже да је умро.

Кад особа прекрши табу који превладава у друштву, сматраће се да чини озбиљан прекршај и по том питању ће бити кажњени од својих вршњака казном предвиђеном за то. кршење.

Сада табуи могу бити кажњени са правне тачке гледишта, ако је дело у коме се налазе напади сматрају се кривичним делом, или ако то није случај, социјалном казном, на пример осуђујућом пресудом јавност, дискриминација, међу најчешћим.

Морамо рећи да већина табуа потиче из традиција културне, мада то не значи да могу настати и као последица неког посебног интереса сектора друштва.

Данас многе табу праксе приватно проводи управо нелагодност или социјално незадовољство које могу да генеришу, али та непријатност не значи да то не чине постоје

Као и све што има везе са друштвом и етичким системима вредности који управљају групом или заједницом, и праксе које се сматрају табуима су обично вештачки успостављени као такви због различитих скупова норми, вредности или понашања који их означавају као опасне, непримерене или морално непримерен.

То значи да оно што је табу за једно друштво не мора бити за друго, јер се праксе које се сматрају таквима разликују не само у погледу простора већ и у погледу времена.

Уобичајено је када се говори о табуу на праксе које имају везе са сексуалношћу појединаца, као и на такође и односи који се одржавају са другим појединцима, прехрамбене праксе, употреба језика или геста, итд.

У том смислу постоје сексуалне праксе које се обично сматрају табуом за већину друштава, као што се дешава на пример са оним што се сматра инцестом (или сексуалним односима међу рођацима) или са канибализмом (тј. тхе потрошња људског меса).

Међутим, оно што дубоко конзервативно или религиозно друштво сматра табуом (можда употреба тела за тетоваже, гестови или начини одевања) могу бити сасвим нормални и уобичајени у другим друштвима либерали.

Данас постоје друштва и заједнице које модерно западно друштво сматра „примитивним“ и одржавају многе обреде и праксе који, према западном моралу, нису прикладни.

Исто важи и за оријенталне брачне, верске или сексуалне праксе на које се често мрзе на Западу.

Међутим, критике које западни свет упућује другим културама не узимају у обзир толико пракси сопствени (као што је прекомерна конзумација говедине) може бити увредљив или непријатан за друге друштва.

У данашњим друштвима живимо са небројеном количином табуа, многи од њих јесу подржана само социјалном штетом, док се други ослањају на очување одређених моралне вредности или у сујеверјима.

Теме у табуу