Концепт у дефиницији АБЦ

Реч Титан може се користити или као именица или као придев, позивајући се у оба случаја на колосалне знакове не само у погледу величине, већ и у погледу сила и моћ. У многим случајевима назив Титан примењује се на природне елементе (као што су месец или сателит планете Сатурн која због своје величине носи исто име) и људима или животињама управо због усаглашености са претходно поменутим карактеристикама.

Појам титана углавном долази из грчке митологије. Према ономе што знамо о њој, Титани су били богови који су владали Земљом или, тачније, постојањем у златно доба, прецизније лоцирано од историчара у другом делу 6. века и током 7. века пре Христе. Ово златно доба се сматра једним од времена највеће хармоније, мир и стабилност у свету познат Грцима, праћен фазама попут сребрног доба, оног бронза и онај гвоздени, сваки гори од претходног у погледу сукоба, ратова и разних проблема.

Богова који су у то време били познати као Титани било је само дванаест:

Оцеан, Директор, Хиперион, Цронос, Иапетус и Црио (сви мушки богови) и Фибе, Теа, Тхемис, Тхетис, Мнемосине и Реа (све богиње или такође познате као титаниди). Ових дванаест богова су били ти који су владали свемиром и сваки од њих се истакао у нечему (у интелигенција, у домену времена, мора, вида, ватре, меморијаитд.). Ових првих дванаест богова или титана створили су другог генерација титана међу којима налазимо Лете и Астерију, Хестију, Хелиоса, Селену, Океаниду, Посејдона, Херу и Зевса (можда два најпознатија од свих) међу осталима. Сви ови богови друге генерације настали су из сједињења двојице богова прве генерације.

Теме на Титану