Дефиниција радиоактивних изотопа

Тхе Радиоактивни изотопи су атоми елемента који су модификовани на такав начин да се у његовом језгру налази већи број неутрона него у оригиналном елементу, стога ово нови атом има исти број електрона у спољној љусци, исти атомски број који одговара броју протона у језгру, што дефинише његово место на Периодни систем, али другачији атомска маса или атомска тежина јер ова последња вредност одговара збиру неутрона и протона у језгру.

Свака од различитих врста атома има своје изотопе, чак и исти атом може имати много врста изотопа, неки од њих су стабилни, али други, као што је случај уранијума, прилично су нестабилни тако да атом спонтано емитује зрачење док постаје стабилнији атом због чега се назива изотопом радиоактивни. Вероватно је да након првог распадања језгра атом неће моћи да се стабилизује, па се процес наставља све док се не распадне у нови. атома, овај процес се може десити неколико пута док се не постигне стабилност, а сукцесивни атоми који се добију у овом процесу познати су као низ или породица радиоактивни.

Многи изотопи се обично налазе у природи, али се такође могу произвести у нуклеарним лабораторијама бомбардирањем атома одређеног елемента честицама субатомски. Да би их идентификовали, створена је номенклатура која ће их идентификовати, која утврђује да када симбол елемента, индекс је смештен лево са својим атомским бројем, а горњи индекс такође лево са бројем масе, То је понекад незграпно, па је друга прихваћена номенклатура стављање имена елемента иза којег стоји цртица, а затим После масеног броја, пример би био угљеник-14 који одговара једном од најпознатијих радиоактивних изотопа као што је Угљеник-14.

Радиоактивни изотопи се широко користе у различитим индустријским процесима, па чак и у наукама попут медицине.

У случају медицине, грана позната као нуклеарна медицина заснива се на употреби радиоактивних изотопа како у дијагностичке сврхе, тако и за лечење неких стања. Са становишта дијагнозу један од најчешће коришћених је у технезијуму-99, који се користи у проучавању сцинтиграфије костију, како би се добио слике скелета који показује повећан унос због лезија услед метаболичких проблема са костима, као и због присуства метастаза из неких тумора. Неки изотопи попут кобалта-60 користе се у лечењу карцинома, познатом као радиотерапија, због свог својства да емитују зрачење способно да убија туморске ћелије.

Друга важна употреба радиоактивних изотопа је утврђивање података органског узорка мерењем нивоа угљеника-14 у њему, у процесима производња израђене од пластике како би јој се омогућио већи капацитет за топлотну и електричну изолацију, као и за верификацију заварених цеви и ИД пукотина, где се користи иридијум-192.