Концепт у дефиницији АБЦ
Мисцелланеа / / July 04, 2021
Аутор Флоренциа Уцха, јун. 2010
НАТО је скраћена скраћеница за Организацију Северноатлантског савеза; то је међународна организација са у основи војне и политичке карактеристике. Првобитно име на енглеском је Организација Северноатлантског пакта (НАТО).
Међународна организација која окупља америчке и европске земље северне хемисфере и која је у почетку имала мисије да реорганизује Европу након рата и ограничи напредовање СССР-а
Године основан је НАТО 1949 од земаља потписница Бриселски уговор: Белгија, Луксембург, Француска, Холандија и Велика Британија, плус Сједињене Државе, Канада и пет других европских нација позваних, Данска, Италија, Норвешка. Исланд и Португал.
Главна мисија коју је НАТО имао и која је била наметнута у то време била је да суочити се са европском организацијом након Другог светског рата пред растом претња која је у том тренутку претпостављала Савез совјетских социјалистичких република (СССР).
Оне европске и америчке земље смештене на северној хемисфери које су се осећале угрожено повећањем доминација коју је Совјетски Савез добијао у источној Европи одлучила је да се уједини против ње и створи фронт заједничко за
спровести политике која им користи на штету СССР-а.Након распада Совјетског Савеза, НАТО је морао да преформулише неколико својих циљева и активности, водећи рачуна од тог тренутка да очува сигурност преко северне хемисфере.
иако инклузија чланова, али напротив, све више савезника се придруживало НАТО-у. Грчкој и Турској 1952. године Федерална Република Немачки 1955. године, Шпанија 1982; Пољска, Мађарска и Чешка 1999, 2004. би на ред дошао Бугарска, Словачка, Летонија, Естонија, Румунија, Литванија и Словенија; а последња, 2009. године, била би Хрватској и Албанији.
Седиште и власти
Сједиште НАТО-а је у Бриселу у Белгији, док је његово војно сједиште у Монсу у Белгији. Тренутни генерални секретар је НорвежанинЈенс столтенберг, који је био премијер Норвешке између 2005. и 2013.
Његова унутрашња структура прецизно поставља поменутог генералног секретара на највише место, а затим се наставља у хијерархији заменик секретара, положај који тренутно заузима италијански дипломата Алессандро Минуте-Риззо.
На нижем хијерархијском нивоу, али не мање релевантни и садржајни јер му омогућавају да ефикасно развија своју активност, Војни комитет и командне регије са својим лидерима као што су врховни савезнички заповедник трансформације, врховни савезнички заповедник у Атлантику и врховни савезнички заповедник у Европи.
Кроз логистичка средства која су на располагању савезничким земљама, НАТО је задужен за организацију и уједињење својих чланица.
Учешће у балканском рату
1989. године, након пада Берлинског зида, НАТО је играо активну улогу у југословенском рату или такође названом Балкански рат, који се одвијао између 1989. и 1999.
Ови оружани сукоби који су се суочили са различитим етничким групама Југославије, с једне стране са Србима, а с друге са Босанцима, Албанцима и Хрватима, завршио би се распадом Југославије и независношћу следећих територија: Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Савезне Републике Југославија.
Придружили су се Фактори политичка, економска, културна са растућом верском и етничком тензијом између горе поменутих група и одлуком о укидању аутономије Косова.
Не можемо занемарити да је равнотежа ове конфронтације била огромна за регион, с обзиром на то да је већи део бивше Југославије био уроњен у сиромаштво, неорганизираност и хаос.
Не мешајте се у ратове
Наравно, овај резултат је толико страшан да би га медији са ужасом могли ценити комуникација масиван, ставио НАТО у око олује. Критике на његов рачун кишиле су и завршиле се новим преиспитивањем акције: да буде присутан што не подразумева водећу улогу у војним упадима.
С друге стране и након тешких терористичких напада који су почињени 11 С. У Сједињеним Државама и америчкој инвазији на Авганистан, видело се да НАТО игра посебну улогу коју су осмислиле УН, а која се формално називала Сила Међународна безбедносна помоћ (ИСАФ). Иста сила је такође благовремено деловала Ирак, иако са а интервенција много ограниченија обука државних безбедносних снага, без укључивања у рат, као последица тога многе чланице НАТО-а нису се сложиле са инвазијом на ову земљу коју су промовисале Сједињене Државе и Краљевина Унитед.
Питања у НАТО-у