Теорија постављања дневног реда

Средства за комуникација, познат као четврти сталеж, врше непорецив утицај на цело друштво. Велики део разговора које свакодневно водимо повезани су са информацијама које нам долазе путем телевизије, радија или штампе. По овом питању постоји теоријски оквир уопштено које нам може помоћи да боље разумемо улогу медија: теорија оснивање дневног реда или постављања дневног реда.

Њени творци и историјски контекст у којем се теорија појавила

Маквелл МцЦомбс и Доналд Л Схав 1972. били су ти који су покренули идеју постављања медијске агенде у свом књига „Еволуција постављања дневног реда“.

Тада су се вести широм света фокусирале на три питања као приоритет: палестински терористи убили су 11 израелских спортиста током прославе Олимпијске игре До 1972. године, вијетнамски рат је био у завршној фази и председник Никон је био умешан у скандал Ватергате.

Претходно су аутори ове теорије анализирали председничку кампању 1968. године у Сједињеним Државама и открили да је Политичка и социјална забринутост Американаца била је директно повезана са информацијама масовних медија Русије комуникација.

У емпиријским запажањима изведеним у оквиру ове теорије показало се да су проблеми који су разматрани важна за друштво у целини у потпуности се поклопила са вестима које је дистрибуирао комуникација.

Питања која су релевантна за медије на крају стварају јавну и политичку агенду

Општи принцип који се одржава у овој теорији је једноставан: вести које се шире у медијима условљавају мишљења грађана. Дакле, медији нам не намећу оно што морамо размисли по неком питању, али некако нас „приморају“ да размислимо о свему што је обелодањено у дневном реду медија. На основу ове почетне идеје представљен је низ општих оцена:

1) наше менталне шеме су директан одраз медија и не одговарају увек ономе што се догодило у стварности,

2) велики део онога што је важно и што је споредно у нашем животу не потиче од нас самих већ из агенде медија и

3) процес комуникације путем којег се преносе вести, познат и као кадрирање, не само да одређује шта мислимо у датом тренутку већ и наше став витално уопште.

Посматрање закључака

Прво, све оне информације које нису интегрисане у дневни ред медија постају непостојеће. Друго, забринутост људи је ефекат приоритета медијске агенде ( Медији не говоре шта људе занима, већ људе занима шта медији).

За неке аналитичаре у комуникацији теорија МцЦомбс-а и Схав-а више није важећа

Улога медија седамдесетих и данас се радикално променила.

Аналитичари сматрају да тренутно медији прво гледају шта људи кажу на друштвеним мрежама и на основу добијених података саставља се медијска агенда.

Техника цензуре и манипулације гурнута новцем и моћи

Паралелно с тим, данас се одређене медијске корпорације управљају сопственим интересима настоје да у друштво инсталирају питања која су од користи политичким и економским групама повезаним са пола.

Они промовишу кампање блаћења, изостављају протестне демонстрације на улицама или манипулишу њима утицај одређене чињенице, максимизирајући или минимизирајући је. Постоје чак и вести које намерно лажу на основу измишљених гласина или чланака објављених с циљем давања веродостојности сведочењу којем недостаје расправа.

Фотолиа: Пхотобанк / Носиреви

Теме у теорији постављања дневног реда