Дефиниција порта и десног бока

Бочни јел тако од а чамац познат је као десни бок, а леви као порт. Заједно са прамцем и крмом (предњи и задњи део чамца), они су најпознатији наутички термини.

Разлог за ово име

Да бисмо разумели порекло овог имена, потребно је имати на уму да су се у давна времена многи чамци померали помоћу весла која су покретали људи. Кормило брода налазило се на десној страни прамца и овај део се на енглеском звао стеорборде, што је еквивалент боку или делу правца.

С временом је реч еволуирала и облик десног бока се учврстио, што се на шпански преводи као десни бок. Што се тиче лучке стране, енглеска пловила су вековима користила реч свињска маст односе се на леву страну, али од 19. века надаље уведен је термин лука, што на шпанском јесте Лука.

Ова промена имена настала је због разлог логично, јер су се понекад помешале речи десни и десни. Верује се да реч порт може потицати са бочне стране, која је страна брода која је привезана за пристаниште.

Традиционално је десни десни део коришћен за утовар робе са бродова. Бочна страна је остала слободна и у њу је уграђено кормило чамца.

Главни делови чамца

Ако погледамо труп брода одозго, десно од крме је десно бочно пераје, а лево лучко пераје. У његовом предњем делу (прамцу) десно се налази десни лук, а леви зид луке. Ако желимо да се позовемо на димензија чамца (од прамца до крме) користи се израз дужина.

С друге стране, не треба заборавити да су смер ветра и положај чамца такође повезани са десним боком и бочном страном и да зато говоримо о десном или левом ветру. Наравно, ако се брод креће удесно, овај маневар је познат као слетање на десни бок, а ако се деси улево, назива се падом у луку.

Наутичке и копнене референце имају веома различите појмове

У наутичкој терминологији нема предњег и задњег, лијевог и десног дијела, већ се користе предњи и задњи, те лука и десни бок. С друге стране, поморска и копнена миља не изражавају исто удаљеност (Наутичко је еквивалентно 1852 метра, а копно 1609 метара).

Исто се дешава и са брзина, јер на копну говоримо о километрима на сат, а на мору о чворовима. Ако је реч о лоцирању на равни, на земљи а Мападок се на мору користе поморске карте. Као што видите Језик земаљске и поморски нису случајни.

Фотографије: Фотолиа - Лифеофрилеи / Ловелл