Дефиниција социјалне државе

Држава благостања је политички концепт који има везе са обликом владавине у којој је држава, како јој само име каже, стало за добробит свих својих грађана, да им ништа не недостаје, да могу да задовоље своје основне потребе, пружајући у овом случају оно што не чине могу добити властитим средствима, а затим преузимају услуге и права великог дела становништва које се сматра понизним или осиромашен.

Држава благостања је врло недавна појава која је у 20. веку имала замах у различитим дијеловима свијета због различитих криза економски, ратови и сукоби разних врста који су значили врло оштре последице и који су били тешко савладани за велики део становништва Западњаци.

Идеја о држави благостања постоји од средине 19. века када су различите друштвене групе (посебно радници) почели су да се боре за признавање својих права на међународна.

Од тада, а посебно у 20. веку, почев од догађаја попут Велике депресије 1929. или послератних времена тада Из 1. и 2. светског рата произилази појам државе која је задужена за пружање тих скромних или угрожених сектора одређене услуге и помоћ да допуне оно што не могу добити у неједнаком или неправедном систему као што је капиталистички.

Утицај економисте Кеинес-а

Нарочито је подржана теоријама британског економисте Кеинеса који је промовисао државну интервенцију у решавању економских проблема.

Контроверзан и критикован предлог

Кејнсов економски предлог наишао је на бројне критике од свог појављивања и до данас. сматрају да је проблем делимично решен и погоршава се када државна потрошња доведе до а економија који у потпуности користи ресурса имате, па чак и потрошите више него што имате у кутији.

Ово стање ствари неизбежно ће довести до озбиљне инфлаторне ситуације у којој ће Ако држава не промени курс, држава ће бити приморана да изда више валуте за покривање трошкова. предвиђено.

Е сад, кривња није у Кеинесу, јер је он то једном предложио Равнотежа помоћ треба ограничити и повећати камате, али наравно, врло је мало политичких лидера желело и жели сносити политичке трошкове мере ове врсте, смањујући јавну потрошњу и самим тим субвенције, јер је очигледно непопуларна мера и много више у време кампање изборни.

Криза 1929. била је главни ударац за капитализам будући да је проузроковало да врло важан део западног друштва падне у беду.

С обзиром на ове околности, развој државе способне да обузда беду, сиромаштво и глад био је феномен од велике важности и велике потребе.

За државу благостања релевантна су три елемента: демократија, односно одржавање неауторитарних или аутократских политичких форми; социјална заштита, односно пружање друштву економске и социјалне подршке неопходне за напредак; капитализам, јер за државу благостања капитализам није нужно проблем, али често претпоставља суживот са истим.

Према браниоцима државе благостања, већа државна интервенција у економији једна је од најважнијих смерница, јер ако је тржиште ко регулише друштвено-економске односе, увек ће бити сектора у неповољном положају, а растуће богатство неколицине може довести до велике неравнотеже која ће резултирати дубоком криза.

Дакле, држава благостања регулише питања попут запослења, производње, приступа становању, образовања и јавног здравља, итд.

Због значајних буџетских трошкова које држава ове врсте може значити за нацију, данас је овај облик политике донекле је дискредитован и често се преферирају системи који комбинују приступ јавности са значајном приватном интервенцијом.