Дефиниција трећег сталежа

На захтевФеудализам и Стари режим, Треће имање, То је један од три основне класе које су чиниле друштво у то време и у поменутом контексту.

Једно од имања на које је било подељено феудално и старорежимско друштво и коме су припадали најсиромашнији и најнепривилегованији грађани.

Нарочито састављен од Популација недостајући привилегије од оних који су уживали у племству и свештенству, често су их називали и групом није привилеговано. Друга имена која је трећа држава такође добила кроз историју: пецхерос, обична држава, град, обични људи, обични људи.

Ко је то измислио и унутрашње разлике

Сектори који су чинили ову трећу државу су, с једне стране, сељаштво, која је била већина становништва, обично је уписивана у кметство или у властелински режим, а с друге стране буржоазија, који су били они становници градова, теоретски слободни, за разлику од сељака који у ствари нису били; у међувремену, буржоазија је била део: занатлије сваке трговине организоване заузврат у цехове,

трговци и трговци, која је такође имала организацију сличну сељачкој, посебно у градовима и периодично на вашарима, и на крају урбани плебс.

Генерално су постојале велике разлике у погледу богатства међу члановима трећег сталежа, јер су на пример у сељаштву били богати пољопривредници који су власници, или ако то не успе, станари великих фарми и, напротив, надничари, који припадају истој групи, али који нису ни поседовали алат обрада тла.

Такође су постојале важне разлике унутар саме буржоазије, које су се разликовале по горња буржоазија и доња буржоазија. Да бисте имали поштену представу, они који су били најбогатији чланови трећег стана чак су надмашили ниже племство.

Међутим, и упркос томе што чине већински сектор становништва, у неким ситуацијама, недостајала су им права и били су подложни одлукама монарха и других имања.

У француском случају, у време монархијског апсолутизма, трећи сталеж се очигледно сматрао саставним делом друштва, али нису имали никакву привилегију, Даље, они су сигурно одбачени у погледу признавања права у односу на најрелевантније и сматране супериорним класама као што су племство и свештенство.

Значајна улога по налогу Француске револуције у постизању њихове слободе и проширењу њихових права

Уочи и после Француска револуција (1789) Трећи сталеж био је основни у ширењу нових идеја и наравно у подршци коју су пружали револуционарни устанак да се монархија сруши на дефинитиван начин, јер је на тај начин било могуће постићи јел тако и ограничавају историјску надмоћ свештенства и племства.

Као што смо већ истакли, састојао се од широког спектра заната и професија које су несумњиво биле економски мотор тих времена и који је као такав желео да се чује и има представништво у стање.

Мало по мало, Трећи сталеж је акумулирао новац који му је омогућио да промовише промене у тренутном политичком и економском стању, доданом у револуција у току наравно.

Тхе дискриминација а одбијање које је трпела монархија навело га је да се бори против ње у сваком случају и да пре свега промовише корпоративизам који је регулисао професије, уметности и занате у старом режиму, а који је наравно кршио његов слобода рада.

Такође су желели да се укину забране приступа јавним функцијама и војсци, јер су оне биле намењене само вишим ешалонима.

Тријумф Француске револуције значио је на неки начин тријумф Трећег сталежа и његових захтева за већим признањем и социјалном слободом и политике.

Толико да је постала владајућа класа након овог кључног тренутка у историји.
Њихов ауторитет подржавале су идеје просветитељства, а такође и богатство које су знали да акумулирају.

Сви ваши захтеви као што су слобода, сигурност правне и имовинске, на крају су препознате и успостављене у чувеној Декларацији о правима човека и грађанина, коју је Скупштина одржала у августу 1789. године и признала.

Питања трећег сталежа