20 Примери неправилних разломака

Узевши у обзир разломци као пропорционални односи између два броја успоставља се диференцијација између оних који премашују јединство, тзв неправилне разломке, а они који немају, који су њихови. На пример: 4/3, 21/11, 50/18.

Карактеристике неправилних разломака

У неправилним разломцима бројилац (број који је на врху разломка) увек је већи од његовог називника (оног на дну), па се може изразити и комбинацијом између цео број а други разломак и мањи од 1.

Говори се о „комбинација', Јер се у писаном облику појављују на тај начин: цео број и с десне стране разложени број. Иако би формално између њих требало да буде написан знак „+“, то се обично не ради.

Ови бројеви који се састоје од целине и разломка називају се мешовитим бројевима и често се виде на знаковима продавница које продају производе по тежини.

На пример, у сладоледарији ретко ко одлучи да наручи 5/2 килограма сладоледа (а много мање у већи однос, као што је 10/25), али ће сигурно тражити 2 ½, то јест, „две и по киле“ смрзнуто.

Вежбање

претворити неправи разломак у мешани број Једноставно је: бројилац морате разложити на такав начин да је дељив са именитељем који даје као резултира целим бројем (у примеру 4/2 = 2), преостали разломак (у овом случају ½) биће разломак.

За потребе математичке анализе бескорисно је изражавати неправилан разломак као што је број јединица које има и мањи количник од једне, јер је сваки важан број засебно: операције између разломака, као и оне које комбинују разломке и читаве бројеве, много су лакше док радите са разломцима непрописно.

Док су операције између правилни разломци а неправилно се изводе на исти начин, постоје одређене диференцијалне карактеристике у једном и другом случај, као што је чињеница да множење између неправилних разломака резултира разломком непрописно.

Док подјела између неправилних разломака тачно зависи од тога који се број ставља као дивиденда (бројник), а који као делилац (називник): ако је први већи од другог, онда ће то бити неправи разломак, док ако је други већи, биће прави разломак.

Посебан случај неправилних разломака су они који резултирају поделом у којој нема остатка, односно онај у коме је бројилац вишекратник називника, а затим је цео број: они су познати као привидни разломци.

Примери неправилних разломака

Ево неколико примера неправилних разломака:

1. 4/3
2. 21/11
3. 50/18
4. 100/17
5. 10/9
6. 23/8
7. 33/4
8. 21/9
9. 72/33
10. 41/8
11. 11/10
12. 3/2
13. 17/7
14. 6/5
15. 41/5
16. 100/99
17. 414/200
18. 121/100
19. 77/10
20. 32/9