15 примера цитата

Дословно цитат

А. дословни цитат то је облик позајмљивања садржаја који служи читаоцу да стави до знања да су оно што се говори туђе речи. Ова радња се назива упућивање и омогућава читаоцу да зна када чита аутора и када чита текстове које тај аутор. Аутор је истраживао и такође вам даје информативне кључеве да бисте могли да одете до оригиналне књиге да бисте наставили продубљивање.

Кад год узмемо идеју која је већ објављена и користимо је или истражимо да бисмо је покренули сопствене идеје, морамо узети у обзир одакле свака ствар потиче и разликовати оно што је исправно од онога што јесте ванземаљац. У супротном, настаће а плагијаризам, облик интелектуалног непоштења који може довести до казни и проблема. Плагијаризам је облик крађе.

И текстуални цитати и завршна библиографија текста припремљени су према стандардизованим методолошким моделима. Најпознатија су АПА (са енглеског: Америцан Псицхологицал Ассоциатион) и МЛА (са енглеског: Ассоциатион оф Модерн Лангуагес).

Врсте цитирања текста

• • Година издавања књиге
    instagram story viewer
    . Ово је посебно важно ако исти аутор цитира више књига, јер се могу разликовати по годинама.
  • Број цитираних страница. Обично му претходи скраћеница „п.“ или „стр.“ У случају неколико страница, цитираће се прва и последња, одвојене кратком цртицом: пп. 12-16. У случају одвојених, али испрекиданих страница, користиће се зарези: стр. 12, 16.
  • Презиме аутора. У неким случајевима, ако је презиме именовано пре навода или је јасно коме припада, ове информације могу бити изостављене у заградама.

Посебни знаци

У оба случаја цитирања текста могу се појавити неки од следећих знакова, скраћеница или знакова:

Примери кратких цитата

1. Као што можемо видети у Фоуцаултовом истраживању (2001), појам лудила је саставни део разума, јер „нема цивилизације без лудила“ (стр. 45).
2. Поред тога, „културна потрошња у Латинској Америци достиже свој максимални степен у односу на ток дискурса политички и комерцијални, а не као у Европи, артикулисани од националних држава “(Јоррински, 2015, стр. 8).
3. У том смислу је погодно окренути се психоанализи: „Доктрина бића манифестује се као резултат интројекције [кастрације] језика у појединца“ (Тоурниер, 2000, стр. 13).
4. То је оно што Елена Винелли потврђује у свом прологу дела, када потврђује да „Социокултурна конструкција полова разликује женску субјективност од мушке“ (2000, стр. 5), дајући нам разумевање феминистичке привидности која лежи у основи романа Саре Галлардо.
5. Од ових истрага се, дакле, не може очекивати много више, осим „кратког разочарања давањем са неслућеном истином “како је то рекао Еверс (2005, стр. 12) у свом познатом истраживачком часопису.

Примери дугог навођења текста

1. Тако у Галлардовом роману (2000) можемо прочитати:

... Али жене увек пролазе у групама. Сакрио сам се и чекао. Ла Маурициа је прошла са својим врчем и одвукао сам је. Сваки дан након тога бежала је да ме пронађе дрхтећи од страха од свог мужа, понекад рано, а понекад касно, до места које знам. У кући коју сам направио руком, да бих живео са супругом, у мисији норвешког гринга живи са супругом. (стр. 57)

1. Овоме је погодно супротставити се визији француског аутора:

У универзалним религијама, попут хришћанства и будизма, страх и мучнина прелудирају бекство из ватреног духовног живота. Сада овај духовни живот, који се заснива на појачавању првих забрана, ипак има значење забаве... (Батаилле, 2001, стр. 54)

1. Писање представља тачку сусрета и несугласице између најпозитивнијих и најпозитивнијих романтични догађаји око књижевне чињенице, моћи да послуже за разлике попут оних које је направио Сонтаг (2000):

Ево велике разлике између читања и писања. Читање је позив, занат у којем је, праксом, суђено да постане све стручнији. Као писац, оно што неко акумулира су пре свега неизвесности и стрепње. (П. 7)

1. Овај концепт „постајања“ може се наћи раштркан по читавом филозофовом делу. Међутим, чини се да је његово појашњење сложена ствар:

Постати никада није имитација, или рад на сличан начин, или прилагођавање моделу, било оном правде или истине. Никада не постоји термин од кога треба кренути, до кога се може доћи или до кога се може доћи. Нити два појма која се замењују. Питање, какав је твој живот? Посебно је глупо, јер како неко постаје, оно што постаје мења се онолико колико је он (...) бинарних машина готово: питање-одговор, мушко-женско, човек-животиња, итд. (Делеузе, 1980, стр. 6)

1. Тако је у преписци између Фројда и Алберта Ајнштајна могуће прочитати следеће:

... Ви сте много млађи од мене и могу се надати да ћете, кад достигнете моје године, бити међу мојим "присталицама". Будући да нећу бити на овом свету да то докажем, то задовољство могу само да предвидим сада. Знате шта сада мислим: „С поносом очекујући тако високу част, сада уживам ...“ [Ово је цитат из Гетеовог Фауста] (1932, стр. 5).

Парафраза или дословни цитат?

Тхе парафразирати То је реинтерпретација страног текста, изражена речима новог аутора. У овом случају, истраживач чита идеје другог аутора, а затим их објашњава својим речима, не престајући да приписује ауторство коме одговарају.

У неким случајевима, име аутора парафразирано је у заградама како би се појаснило да идеје нису њихове.

Текстуални цитат је, пак, позајмица из оригиналног текста, у којем се референцирани текст уопште не интервенише или модификује. У оба случаја поштује се ауторство оригиналног текста: плагијаризам никада није важећа опција.

Примери парафраза

1. Као што је довољно речено у бројним књигама о квантној физици, апсолутним законима универзума са којима човек у потрази за истраживањем и разумевањем испоставило се да су много флексибилнији и релативнији (Ајнштајн, 1960) претпостављао.
2. Међутим, нису да нови национални идеали потичу из најконзервативнијег крила друштва, већ да то игра у Америци. Данашња Латина има парадоксалну алтернативну улогу у сусрет левичарском популизму (Варгас Ллоса, 2006) који ју је опседао током такозване „дуге деценије“.
3. Треба напоменути да је, међутим, понекад ствар ствар и ништа више (Фреуд, цит.), па је згодно знати како временом прекинути психоаналитичко тумачење уметности, пре него што падне у биографски детерминизам.
4. Антрополошки трендови југоисточне Азије, како су многи антрополози већ истакли, садрже елементе мањински културни транзит који га чини привлачним за посетиоце из хегемонистичке културе (Цоитес ет. ал., 1980), али не и за њихове локалне суседе.
5. Поред тога, Батаилле је био јасан по том питању, дистанцирајући свој став од типичне мртвачнице постромантизам, супротстављање раду као наручивање и репресија фасцинацији насиљем (Батаилле, 2001).