100 примера атома

Са именом атом минимална јединица која чини материја и то још увек има својства хемијски елемент којој припада. На пример: алуминијум, гвожђе, јод. Атом је основна честица све познате материје и присутан је у свим стварима: у жива бића и у неживим предметима.

Атом се често карактерише као а недељива јединица, али то није због немогућности атома да се дели, већ би у случају дељења изгубио хемијска својства хемијског елемента којем припада: атом се у стварности састоји од још мањих честица: субатомских.

Састав атома

Заиста, састав атома укључује центар који се састоји од језгра које садржи протоне и неутроне и неколико слојева или нивоа енергије око овог језгра која садржи најмање субатомске честице атома, електрони.

Док електрони имају негативан набој, протони имају исти електрични набој, али позитиван и неутронима немају наплату. Рутхерфорд је предложио један од атомских модела који објашњава постојање позитивних наелектрисања у језгру атома и негативних наелектрисања смештених у орбитама око њега. Помоћу овог модела било је могуће објаснити (иако са одређеним ограничењима) унију атома која настаје

хемијска једињења.

Својства атома

Атом их увек има својства, који су корисни за разумевање начина на који се дистрибуирају када формирају различита хемијска једињења. Атом увек има атомски број (представљен словом З) који представља број протона садржаних у језгру, који је једнак броју електрона који се налазе у његовом језгру око. Такође има масени број, представљен словом А, које се односи на збир протона и неутрона које атом садржи у свом језгру.

Класификација атома

Постоје различите класе хемијских елемената. Најчешћа класификација је она изведена у Периодни систем елемената, који поред осталих својстава организује и класификује хемијске елементе према њиховом атомском броју.

Сви атоми са истим атомски број припадају истом хемијском елементу. С друге стране, атоми који имају различиту количину неутрона, али једнак број протона (атомски број), називају се изотопи. На пример, водоник има три изотопи природни атоми: против ¹Х (са протоном у језгру и електроном у орбити), деутеријум ²Х (са протоном и неутроном у језгру и електроном у његовој орбити) и трицијум ³Х (са једним протоном и два неутрона у језгру и једним електроном у орбити). Али сва три изотопа припадају истом хемијском елементу, водонику.

Историја атомске теорије

Тхе атомска теорија, који укључује атоме као минималну јединицу грађе материје, постоји од античке Грчке.

1803. год. Јохн Далтон предложио је атомски модел који је показао да се повезивање атома да би се створила хемијска једињења вршило кроз одређене дефинисане пропорције сваког од њих. Јохн Тхомсон је са своје стране одредио позитивни и негативни набој и конформацију јони оба знака. Следећи који је предложио атомски модел био је Рутхерфорд, који је први пут дефинисао позитивно атомско језгро и орбите на којима се налазе електрони. Тада је Бор предложио модел који наводи да се електрони не налазе у свим орбитама или нивоима енергије, већ да постоје дозвољени и забрањени нивои енергије.

Модели су се низали све до тренутних студија Квантна теорија, углавном оријентисана на поља. Очигледно је сигурно да је структура атомског језгра и честица које га чине много компликованија од традиционалне електронске структуре атома.

Примери атома

Ево списка примера хемијских елемената у периодном систему за које постоји одређени број атома који чине њихове изотопе:

Пратите са: