20 Примери пХ супстанци

Тхе пХ је акроним који означава потенцијал водоника и делује као мера киселости или алкалности а распуштањејер указује на концентрацију јони водоник или хидронијум ([Х₃ИЛИ⁺] или [Х.⁺]) присутан у решењу.

Показује се да постоји а пуна корелација између концентрације водоникових јона и нивоа киселости а супстанцаЈаке киселине имају високе концентрације јона водоника, док слабе киселине имају ниске концентрације.

Биохемичар Сøренсен предложио 1909. године да се математички пХ дефинише као негатив децималног логаритма активности (ефективне концентрације) јона водоника у распуштање. Ако је раствор разблажен, уместо активности може се користити моларна концентрација.

Где Ах⁺) И. [Х⁺] су активност и моларна концентрација јона водоника.

Тхе пХ скала Постављен је између броја 0 и 14: 0 је кисели крај, док је 14 алкални крај. Број 7, средњи, је оно што је познато као неутрални пХ.

Како се мери пХ?

За мерење пХ, хемикалија која се назива пХ индикатор се често користи. Један од најпознатијих показатеља је Литмус Папер, папир са лепљеним супстанцама на које је осетљиво пХ се мења и доводи до тога да папир мења боју у зависности од киселости раствора у који је уроњен.

Тхе киселије супстанце Папир ће претворити у ружичасту, док ће они најосновнији постати плави. Неки од папира ове врсте имају ознаке нивоа боја које добијају према пХ, тако да онај ко га користи може декодирати потенцијални ниво водоника једноставно помоћу Боја.

Међутим лакмус папир није потпуно тачан, а у случајевима када није довољно тачан, користи се уређај познат као пХ метар. Ово је мерни инструмент који се углавном састоји од електроде сребро / среброхлорид (Аг / АгЦл) и стаклене електроде осетљиве на јоне водоника. Тако се пХ може мерити променом потенцијала између обе електроде када су уроњене у раствор.

Примери пХ одређених супстанци

Како одржати пХ константним?

Понекад лабораторијски поступак треба припремити и чувати раствор са константним пХ. Очување овог раствора теже је од његове припреме, јер ће, ако дође у контакт са ваздухом, упити угљен-диоксид и постаће киселији, док ако се чува у стакленој посуди постаће алкалнији због нечистоћа које се ослобађају из стакло.

Тхе пуферска решења су они који су способни да одржавају свој пХ стабилним у одређеном пХ опсегу против додавања релативно мале количине киселине или базе јак.

Решења ове врсте припремају се помоћу а слаба киселина, на пример, сирћетна киселина (ЦХ₃ЦООХ), и соли исте киселине, на пример натријум ацетата (Ц.₂Х.₃ИЛИ₂На) или помоћу слабе базе, на пример амонијака (НХ₃), и сол исте базе, на пример амонијум хлорид (НХ₄Цл). Чак и у живим организмима, ћелије морају да одржавају готово константан пХ, јер ензимско дејство и метаболички.

Пратите са: