15 примера абиотских фактора

А. екосистем То је систем који чине различите групе организама и физичко окружење у којем се они међусобно повезују и са околином. У екосистему налазимо:

Тхе абиотски фактори може бити корисно за неке врста а не за друге. На пример, а пХ киселина (абиотски фактор) није повољна за опстанак и размножавање бактерија (биотички фактор) али да за печурке (биотички фактор).

Тхе биотички фактори успостављају услове у којима организми могу да живе у одређеном екосистему. Из тог разлога се развијају неки организми адаптације овим условима, то јест да еволуцијски жива бића могу бити модификована биотичким факторима.

С друге стране, биотички фактори такође модификују абиотске факторе. На пример, присуство одређених организама (биотички фактор) у земљишту може променити киселост (абиотички фактор) тла.

Примери абиотских фактора

1. Вода. Доступност воде је један од главних фактора који утиче на присуство организама у екосистему, јер је од суштинске важности за опстанак свих облика живота. На местима где нема сталне доступности воде, организми су развили прилагођавања која им омогућавају да проводе више времена без контакта са водом. Поред тога, присуство воде утиче на
   instagram story viewer
   температура и влажност ваздуха.
2. Инфрацрвено светло. То је врста светлости невидљива за људско око.
3. Ултра - љубичасто зрачење. То је електромагнетно зрачење. Није видљиво. Земљину површину атмосфера штити од већине ових зрака. Међутим УВ-А зраци (таласна дужина између 380 и 315 нм) допиру до површине. Ови зраци мало оштећују ткива различитих организама. Супротно томе, УВ-Б зраци узрокују опекотине од сунца и рак коже.
4. Атмосфера. Из онога што је речено о ултраљубичастом зрачењу, може се разумети да атмосфера и њене карактеристике утичу на развој организама.
5. Температура. Топлину биљке користе током фотосинтезе. Поред тога, за све организме постоји максимална и минимална температура околине у којој могу да преживе. Због тога глобалне промене температуре имају за последицу изумирање различитих врста. Тхе микроорганизми звани екстремофили могу толерисати екстремне температуре.
6. Ваздух. Садржај ваздуха утиче на развој и здравље организама. На пример, ако у ваздуху постоји угљен-моноксид, штетан је за све организме, укључујући и људе. Ветар такође утиче, на пример, на раст биљака: дрвеће које живи у подручјима која имају честе ветрове у истом смеру расту криво.

1. Видљива светлост. Неопходан је за живот биљака, јер је укључен у процес фотосинтезе. Омогућава животињама да виде око себе да обављају разне активности попут тражења хране или заштите.
2. Калцијум. То је елемент који се налази у земљиној кори али и у морској води. Важан је елемент за биотичке факторе: омогућава нормалан развој лишћа, корења и плодова у биљкама, а код животиња је неопходан за снагу кости, Поред осталих функција.
3. Бакар. То је један од ретких метала који се у природи може наћи у чиста држава. Апсорбује се као катион. У биљкама учествује у процесу фотосинтезе. Код животиња се налази у црвеним крвним зрнцима, учествује у одржавању крвних судова, нерава, имунолошког система и костију.
4. Азот. Чини 78% ваздуха. Махунарке га упијају директно из ваздуха. Бактерије га претварају у нитрат. Нитрат користе различити организми за стварање беланчевина.
5. Кисеоник. Је ли он хемијски елемент масе највише у биосфери, односно мору, ваздуху и земљишту. То је абиотски фактор, али га ослобађа биотички фактор: биљке и алге, захваљујући процесу фотосинтезе. Аеробни организми су они којима је потребан кисеоник да би хранљиве материје претворили у енергију. Људи су, на пример, аеробни организми.
6. Домет. Географски се надморска висина места мери узимајући у обзир његову вертикалну удаљеност од нивоа мора. Због тога се при навођењу надморске висине наводи, на пример, 200 м.а.с.л. (метара надморске висине). Надморска висина утиче и на температуру (смањује се 0,65 степени на сваких 100 метара надморске висине) и на атмосферски притисак.

Пратите са: