Аргументативни текст о људским правима

Аргументативни текст о људским правима

Универзална људска права: кључни део будућности

Од тада је прошло доста времена, у оквиру Француска револуција Године 1789. француска национална уставотворна скупштина је одобрила Декларација о правима човека и грађанина, документ који ће послужити као основа за савремену идеју о основним, неотуђивим и неотуђивим правима која се сваком човеку дају рођењем. Па ипак, у КСКСИ веку постоји много режима и ситуација у којима се непоштовање а повреда ових основних права је евидентна и остаје некажњена.

На Западу се често хвалимо да смо „измислили“ модерна људска права, игноришући њихов дуг низ претходника у антици. Такође их често позивамо да критикују најокрутније владе у Африци и на Блиском истоку.

Претпостављамо нашу моралну супериорност и сматрамо их варварима, оптужујемо их да су заостали и тиме оправдавамо одлуку да се војно интервенише у својим земљама. И да ли је тачно да у нашим земљама у потпуности гарантујемо право на живот? Зар не постоји расна дискриминација

, од стране религија, по сексуалној оријентацији? Зар злочини моћних владара не остају некажњени?

Наравно, поређење ситуације екстремне рањивости становника Северне Кореје, Еритреје или Авганистана са ситуацијом грађанина Европе или Сједињених Држава може бити неправедан, а може се чак тумачити и као начин да се учини невидљивим напредак постигнут у правним и друштвеним питањима након векова борбе у Запад.

Ово последње би требало да нас подстакне ка изградњи етичнијег друштва, са мање лицемерја, које подједнако суди убиству бели грађанин од обојеног, или који једнако оштро кажњава злочине почињене у рату од стране губитничке стране и победнички. Како је лако сетити се страхота нацизма током Други светски ратдок је бацао атомске бомбе на цивилно становништво два јапанска града оправдано је као крајња и неопходна мера!

Људска права, морални компас

Тхе Поштујем јер људска права, онда, треба да нас наведу да доведемо у питање наша западна друштва, као и друштва других. Неетично је комерцијално преговарати са режимима који прогоне, муче и убијају своје грађане, а то би требало да важи за све без разлике.

Тако, на пример, нема смисла да САД своје војне акције на Блиском истоку правдају људским правима, али истовремено сами се комерцијално и војно удружују са крвавом монархијом Саудијске Арабије, земљом у којој се хомосексуализам кажњава смрти.

Слично, Кина је нападнута због малтретирања муслиманских мањина, док у Сједињеним Државама полиција третира Афроамерички цивили као грађани другог реда, чија убиства од стране органа за спровођење закона често остају некажњено. Или су људска права, онаква каква би требало да буду, универзална, фундаментална и света, или онда не напредујемо по том питању.

У том смислу, нисмо од велике помоћи културни релативизам који оптужује људска права да су западњачки изум који желимо силом да наметнемо другим културама. Зар треба да затварамо очи пред деспотским, окрутним и крвавим владама? Поштовање културе других не може бити уточиште за геноциде, као што није ни право на самоопредјељење или политичку аутономију. Поред тога, ова перспектива заборавља да су универзална људска права имала важне претходнике у древним културама Истока, као што је декларација персијског краља Кира у 6. веку пре нове ере. Ц., садржан у такозваном "Цирус Цилиндер".

Хуманија будућност

Коначно, не може се размишљати о будућности наше врсте не водећи рачуна о људским правима. Нарочито када се у 21. веку суочимо са кључном тачком у историји наше врсте, када Климатска катастрофа и глобална економска криза прете да нас доведу до сложених, неједнаких сценарија, изазивачи. Шта ће се десити са људским правима ако светска залиха хране почне да се смањује? Које место ће поштовати живот а не дискриминација ако повећање у мора наставља и смањује се део усељивог земљишта?

Да бисмо осмислили хуманију будућност, ону коју са поносом преносимо на генерације које долазе, морамо поставити њене темеље у садашњости. То није једноставан задатак, а огромне културне, друштвене, политичке и верске разлике које су типичне за нашу врсту чине све још тежим. Али управо универзалност људских права може да нам пружи решење за сукоб, у мери у којој може постати заједнички спрат на коме се преговара са онима који другачије мисле, другачије изгледају или говоре различит.

на закључакИли ћемо једни друге третирати као јединствена и вредна људска бића, или ће варварство увек бити ту, згрчено, чекајући идеалан тренутак да нас врати читаве векове уназад.

Референце:

• „Људска права“ у Википедиа.
• „Аргументативни текст“ у Википедиа.
• „Универзална декларација о људским правима“ у Уједињене нације (УН).
• „Шта су људска права?“ на Канцеларија високог комесара Уједињених нација за људска права.
• „Шта су људска права?“ на Уницеф.

Шта је аргументовани текст?

А аргументован текст је онај који читаоцу нуди тачку гледишта, подржан од аргументима, мишљења, примери, оправдања, образложења и други ресурси (многи од њих експозитивни) који имају за циљ да вас убеде. Реч је о а врста текстова Они настоје да формирају одређено мишљење код читаоца, да га натерају да на неки начин размишља о некој теми.

Типични примери аргументативних текстова су: књижевни есеји, новинарски текстови мишљење (као што су уводници), неке рекламне поруке или текстови изборне кампање. И у овим текстовима могу се користити две врсте аргумената: логички (који се позивају на разум и критичко расуђивање) и емоционални (који се позивају на страст и осећања).

Пратите са: