50 примера језичких варијетета у Колумбији

Језички варијетети у Колумбији

Језички варијетет или модалитет је специфичан облик који добија а језик природни или језик, што зависи од географског, друштвеног и старосног контекста говорника који га користе. Тхе дијалекти су регионални варијетети или модалитети у којима се језик представља.

Тхе језичке варијанте у Колумбији Постоји више од шездесет, између аутохтоних и креолских језика који се говоре у локалним и регионалним окружењима. Њихов конкретан број је у току дискусије јер поједини аутори сматрају различитим језицима оно што други називају дијалектима истог језика. Најбоље процене су шездесет шест домородачких језика, изолованих или груписаних у више од двадесет породица, којима је додат шпански као језик већине.

Према лингвистичком законодавству, шпански или кастиљански је службени језик Колумбије, а језици и дијалекти етничких група су такође званични на њиховим територијама.

Језици у Колумбији

Домаћи или аутохтони језици у Колумбији

Главне породице аутохтоних језика Колумбије су:

Барбакоански језици се такође говоре дуж границе са Еквадором, карипски језици на северу, не'енгату на крајњем југоистоку.

Шпански језик у Колумбији

Главне карактеристике колумбијског шпанског су:

Колумбијски дијалекти

У земљи се говори дванаест дијалеката шпанског језика:

• Приморски дијалект. Има карактеристике сличне Шпанцима Андалузије или Канарских острва, и мање-више је распрострањен у нижим областима Америке. Његове главне карактеристике су:
  • Завршни сугласници су ослабљени: предсугласник -с постаје аспириран [х]. На пример: обала> кохта.
  • Јавља се појава пупљења сугласника. На пример: Картагена> Катагена, истина> ведда.
  • Заменица ту се широко користи, осим у формални језик.
  • Тхе восео реверентиал се комбинује са тутео.
  • Подваријанте: Баранкиљеро, Сабанеро, Самарио, Валдупаренсе, Гвахиро, Картахена.

• Паиса дијалект. Говори се на скоро читавој територији Антиокије и типичном подручју где се узгаја кафа: Рисаралда, Киндио, Калдас, северозападна Толима и источно и северно од Вале дел Кауке. Његова база је Кастиљанац на северу Шпаније. Његове главне карактеристике су:
  • Истиче се његов конкавни С (апикоалвеоларни [с]).
  • Р је обично оштар и јак.
  • Користи се восео типа Ривер Плате. На пример: јеси, желиш, говориш.

• Богота или Роло дијалект. Говори се у Боготи, у унутрашњости Колумбије и неким суседним општинама као што су Соача, Ла Калера и Москера. Његове главне карактеристике су:
  • Потпуно је артикулисан од поствокаличког С без склоности ка тежњи или елизији.
  • Коначни алвеоларни Н је типичан, ни конфузија ни замена Л и Р.
  • Завршни слог последње речи реченице изговара се вишим тоном.
  • Код одраслих говорника разликују се латерална палатална фонема ЛЛ и полуконсонант И, иако се Иеисмо проширио.
  • Користи се ти уместо твој између породице и пријатеља.

• Цундибоиаценсе дијалект. Говори се у департманима Цундинамарца и Боиаца, веома је сличан у погледу сорте Богота. Његове главне карактеристике су:
  • Превокално С се изговара меким тоном. На пример: ус> нохотрос.
  • Користе се заменице иоу и сумерце, које потичу од „твоја милост“.
  • Заменица ту се користи поред третмана вас и сумерце према различитим ситуацијама.
  • Мушкарци имају тенденцију да причају о вама другим мушкарцима њиховог узраста и друштвене ситуације док менторишу жене на истом положају. Међутим, они користе вас са женама да створе ефекат поверења или интимности. С друге стране, за жене, тутео се користи да покаже самопоуздање, а ви да сачувате дистанцу.

• Валлецауцано или Валлуно дијалект. Карактеристично је за југозападни регион који обухвата департман Вале дел Каука. Такође је познат као акценат бугенвилије или Палмирено. Његове главне карактеристике су:
  • Дат је носни билабијални зглоб М крајњег Н. На пример: воз> трем.
  • Завршни и предконсонант С се обично одржавају, али у предвокалној позицији фарингеална Х реализација је уобичајена, посебно у спојевима. На пример: потреба> [нехеситар].
  • Се користе пунила као што су "види" и "погледај, види" (обично се користи пре реченице), "чуј" и "чуј" (често после реченице).
  • Тхе восео означава блискост са саговорником, спуштајући "ви" у формални језик.
  • Тхе Поклониндикативно за правилни глаголи са -ас, –ес или ис. На пример: причаш, једеш, живиш. У неправилни глаголи, завршетак је исти, али глаголи не трпе типичну промену самогласника. На пример: сећаш се, имаш, спаваш. Иста ствар се дешава у презентски субјунктив.

• Пастусо дијалект. Типичан је за југозападни регион земље (департмани Нарињо и Путумајо у његовим андским областима). Његове главне карактеристике су:
  • Бочни палатални ЛЛ се разликује са полуконсонантом И (иеисмо је одсутан).
  • Завршетак -адо је ригорозно очуван, избегавајући елиминацију Д.
  • Восео је уобичајен у младости и говори неформално, иако се често меша са тутеом. На пример: имаш.
  • Употреба вас се одржава иу образованом и неформалном говору као иу унутрашњости земље.
  • Тутео је секундаран и мало се користи.

• Сантандерски дијалект. Говори се у департманима Сантандер и Норте де Сантандер, у источном делу земље. Његове главне карактеристике су:
  • Користи се снажна и брза интонација.
  • Постоје бројни остаци латералне палаталне фонеме ЛЛ који звуче другачије од И.
  • Употреба момци је скоро опште, твој користи се на малим површинама.
  • Восео је снажно присутан у одређеним општинама Кататумба.

• Толима или Опита дијалект. Говори се у департманима Хуила и Толима. Његове главне карактеристике су:
  • Иеисмо се користи.
  • Настају од дифтонга из прекида ЕА и ЕО. На пример: борба> борба, горе> пиор.

• Лланеро дијалект. Говори се у департманима источних колумбијско-венецуеланских равница, има значајан аутохтони утицај. Његове главне карактеристике су:
  • Генерално, С у множини се брише или слаби. На пример: лој пас.
  • Иеисмо се користи.
  • Р се артикулише до његове неутрализације или његовог нестанка у инфинитиву. На пример: млеком.
  • С зглоб се користи (имплозиван), аспирација (маих
  • Превокални С је аспириран. На пример: ји јенол
  • Звук старог Х.
  • Прошло време коњунктива образује се глаголом "бити". На пример: „Да није (било би) Гуадалупе Салцедо ...“.

• амазонски дијалект. Говори се у департманима који се налазе у југоисточним џунглама земље, Цакуета, Ваупес, Амазонас, Гуавиаре, Гуаиниа. Његове главне карактеристике су:
  • Ј (аспирирано у затвореном простору, [х]) се мења у / ɸ / (увек билатерално). На пример: Хладни Сан Фан.
  • Неки самогласници су изостављени. На пример: четвртак
  • Дато је алофонско коришћење продужења самогласника.
  • Долази до оклузивизације интермедијара Б, Д и Г у тонском успону са аспирацијом и продужавањем самогласника.
  • Фонеме П, Т и К користе се са тежњом на почетку речи.
  • Употребљена је невоља И.

• Чокоано или екваторијални дијалект. Протеже се изван департмана дуж скоро целе обале Пацифика, има значајан афрички утицај. Главни урбани центри су Кибдо, Буенавентура, Тумако, Гуапи и Тимбики. Његове главне карактеристике су:
  • Коначно С је смањено. На пример: ова господа> ехто господине.
  • Коначно Н је веларизовано. На пример: песма> цансионг.
  • Д зглоб се користи као Р у интервокалном положају. На пример: све> бик.
  • Постоји забуна Л и Р предконсонанта или финала. На пример: душа и оружје звуче исто.
  • Користе се Восео и тутео.

• Острвски дијалект. Говори се на острвима Сан Андрес, Провиденсија и Санта Каталина на колумбијским Карибима. Његове главне карактеристике су:
  • Комбинује елементе карипског шпанског са санандресијским креолским, што додаје англосаксонску ноту акценту.

Примери шпанских речи из Колумбије

1. Партнер или парце: пријатељ.
2. Беррацо: љута, полетна, особа која излази напред.
3. Цхимба: добро, лепо, лепо.
4. Схеатх: ствар, ситуација.
5. Дам поклон: дати.
6. Мајмун, слатка: плавокоса особа.
7. Прогутати: интензивна заљубљеност која се осећа према другој особи.
8. Баре, пелада: дечак, девојка или млада особа.
9. Камила: посао.
10. Гуаро: ракија.
11. Пола: јечмено пиво.
12. Црвени: тамна кафа.
13. Мекато: лагана храна, као што су колачићи, слаткиши или пржена храна.
14. Трепери: поремећај.
15. Лоосе: лењ, или неспособан.
16. Ивица: глад.
17. Крава: сакупљати између неколико људи да нешто купи.
18. џемпер: капут од синтетичког материјала или памука.
19. Куиубо: шта се десило, увек се користи као поздрав.
20. Висаге: похвалити се
21. Закрпа: Група пријатеља.
22. Цуцхо: стара особа.
23. Мутт: пас.
24. Гроб: полиција (погрдно)
25. Нарриа: особа која лоше говори, лоше обучена и повезана са подручјима са високом стопом криминала.
26. Дивљак: особа изгледа улице.
27. Јартар: јести, пити или конзумирати.
28. Цхуспа: пластична кеса.
29. Боцхинцхе: импровизовано, бучно и неуредно окупљање људи.
30. Бороло / бололо / бороро: проблем или гласина није разјашњена.

Пратите са: