Карактеристике образовања

Образовањем се називају различити процеси које појединац добија и који су усмерени на подстицање учења нових информација, као и на утицај на когнитивни развој и физичке природе човека, а то је углавном усмерено на унапред утврђен тренд, (веронаука, грађанско васпитање и сл.), али усмерено на оспособљавање појединца да суочавање са изазовима које свакодневни живот намеће, као и да промовише и развија инвентивност личности, преносећи знања, вредности, културне традиције, као и начине Ацт. Реч образовање потиче од латинске речи "Образовање", шта је значило водити или водити, разумевање такође како да се обуче и поучи.

Познато је и као образовање, различита правила уљудности и учтивости која се усађују људима да би функционисали у друштвеном животу.

Неке врсте подела образовања:

Могу се поделити у две главне гране:

• Традиционално образовање
• Школовано образовање

Такође се може поделити узимањем других параметара, као што је предмет на који је фокусиран:

• Веронаука
• Традиционална
• Војска
• Научник
• Појео
• Националиста
• Физички

Или према нивоу школе на који је усмерен:

• Предшколско или почетно образовање (Киндергартен или Киндергартен)
• Основно образовање
• Средње образовање
• Средње-високо образовање
• Високо образовање (универзитетско и постдипломско).

Неке од карактеристика образовања:

Генерално, када се користи реч образовање, она се односи на такозвано „формално образовање“, односно на различите образовне процесе које спроводе наставници, који Они су усмерени на унапређење интелектуалних капацитета ученика, као и на учење знања и усађивање вредности које теже да особа којој су Образовањем се учи знање и друштвена, радна и интелектуална понашања која су одговарајућа за функционисање у свакодневном животу, користећи за то алате које пружа педагогије. Ова врста образовања систематизована је током 19. и 20. века, прилично стандардизована у неким својим процесима, иако је данас било великих промене у коришћеним системима, захваљујући новим алатима као што су рачунари, интернет, телевизија и други технолошки алати који се користе да помогну у процесу образовни.

Одељење за образовање.- Образовање се може поделити на различите начине, у зависности од правца размишљања или приступа на који се развија, а може се вршити, на пример, трендовима верске или научне, или да буду усмерене ка одређеној сврси, као што је случај војног образовања, које комбинује дисциплину, техничко знање и физичке вежбе, а на исти начин се мењају и параметри образовања, променом приступа коме је оно намењено, као у случају медицинског образовања, спорта, итд. Али обично се образовање дели на две главне гране, а то су традиционално образовање и школско образовање, а ови су заузврат подељен или према врсти тема које су усађене у особу, областима које покривају или према врсти система и алата који се користе за Учити. На пример, традиционално образовање се фокусира на питања која се односе на друштвено понашање, верске теме или традиционалне обичаје типичне за одређену популацију, итд. Док образовање у школи има тенденцију да буде универзалније у предметима које предаје и има систематизоване методе, као и да у школском образовању постоје оба основно и средње образовање и високо образовање, стицање довољно знања за обављање послова који захтевају специјализацију, као што су медицина, психологија или исти Учити.

Учење.- Учење разноврсних знања и техника један је од циљева образовања; Кроз процес учења стичу се знања, вредности и понашања и разне вештине, као и вештине се стичу и модификују.

Индукција, покушај и грешка.- Међу облицима који се користе у образовању су процеси покушаја и грешака, који постоје међу манифестацијама које доводе до учења.

Евалуације или испити.- У школским образовним системима да се процени степен стеченог знања ученика студенти и квалитет тог знања, евалуације или провере се континуирано врше ка томе крај.

Начини образовања.- Усмена или писана реч је најчешћи начин давања образовања, који се користи да ученик добије информације усмено или визуелно, као и да добије упутства и индикације у вези са неком врстом задатка који треба да се изврши или врстом дидактичког материјала који се мора буди употребљен.

За извођење едукације користе се и различити аудиовизуелни материјали, као нпр књиге које читају школарци, као и видео записи који се сигурно користе у школама предмета. Поред употребе речи, образовање се може спроводити кроз различите ставове или радње, помоћу којих особа може да учи, као нпр. случају, на пример физичког васпитања, где се велики део онога што треба да предају наставник или тренер примери, у којима васпитач заузима ставове или ставове које ученик мора да имитира, да изведе одређену вежбу или покрет спортске.

Почетно образовање.- Почетно или предшколско образовање (обданиште или једноставно Киндергартен) је образовање које се даје малој деци (између 3 и 5 година узраста), да их уведе у систем школског образовања, чија је основна функција да подстиче когнитивне и психомоторне процесе детета, подстичу вербалну комуникацију одојчета, развијају њихову машту и уводе децу у друштвени живот са другом бебом старости.

Породично образовање.- „Породично” образовање су она знања и вредности које у ум одојчета уносе чланови породице, тежећи да упознају дете са свакодневним и „локалним“ животом, усађујући верске, моралне и културне вредности типичне за посредничку заједницу којој су припада.

Континуирана едукација.- Образовни процеси нису ограничени на такозвано „школско доба“, већ могу обухватити цео живот, јер људска бића имају способност да уче ново. знања чак иу поодмаклој доби, из разлога што у многим земљама постоје програми за образовање особа старијих од школског узраста, као и чињеница да да образовне институције као што су универзитети већ дуже време нуде постдипломске дипломе студентима који су већ завршили и завршили каријеру и имају низ узраста старијих од осталих ученика, изводећи из тога да се образовни процес не своди само на периоде детињства и младости, већ да се одвија током читавог живот.

То је људско право. Образовање је уздигнуто у људско право, уз обавезно образовање, барем у смислу основног образовања (основног и средњег), у већини земље, који се предаје како у државним школама, тако иу приватним образовним институцијама, (верске школе и приватне школе лаичке жене). Иако треба напоменути да је у већини случајева образовање мањкаво (посебно оно које се предаје у школама државе), како због употребе ретроградних образовних система, лоших образовних програма или непознавања васпитачи.