Карактеристике оперативних система

Оперативни систем је програм инструкција (софтвер) који омогућава интеракцију између корисника и физичких елемената машине (хардвера). Иако је познат углавном као систем рачунарске интеракције, користи се и у другим уређајима као нпр Банкомати, мобилни телефони, радио и дигитални телевизори и сви уређаји који имају системе интеракције и складиште, као што су алатне машине, разбоји, а однедавно и аутомобили, фрижидери, машине за прање веша или пећи микроталасна.

Оперативни систем се састоји од управљања И/О сигналима (Инпут анд Оутпут сигналс), који омогућавају да се при обављању одређене операције (улазни сигнал) увек добија исти резултат (улазни сигнал Излаз). Ова врста инструкција је већ постигнута са Јакард разбојима, у којима је улазна инструкција била цртеж програмиран у картице, оперативни систем је дозволио да протумачи рупе на картици у ткању потке које су прослеђене машини за разбој (сигнал Излаз). Током 20. века овај исти систем је уведен у прве рачунаре (ениац и ИБМ 360) истим системом бушених картица.

Стварањем транзистора, а касније и интегрисаног кола и микропроцесора, настао је језик комуникације назива асемблер, који чини језгро оперативног система (кернела) и који управља улазним и излазним сигналима података. Кернел заузврат управља физичким ресурсима, званим хардвер, са другим пакетима инструкција направљеним на другим језицима, а који су познати као програми, пакети или софтвер.

Један од ових додатних програма оперативном систему је програм за визуелизацију или програм интерфејса, који омогућава контрола преко екрана и других периферних уређаја (миш, тастатура) улазних и излазних процеса података. Од креирања окружења графичког интерфејса, оперативни систем се назива програмом који Инсталиран је првенствено у уређај и омогућава И/О интеракцију као и складиштење података.

Карактеристике оперативних система:

Оперативни системи контролишу однос улазних сигнала да би увек добили исте излазне сигнале, а уз то, увек добили исте резултате.

Оперативни системи су подељени на графичке и текстуалне. Први системи су имали интерфејс за текстуални тип, у коме су екрани приказивали само текстуалне знакове. Главни оперативни системи текстуалног типа били су ИБМ-ДОС, МС-ДОС, АМИГА и Цоммодоре.

Графички оперативни системи омогућавају ефикаснији рад уређаја који га користи, и који је доступан преко показивачког уређаја (миш или тачпед) или преко система додир. Први системи овог типа били су Мац ОС и Виндовс.

Мешовити оперативни системи комбинују ГУИ (Графички кориснички интерфејс) и текстуалне функције. Систем који представља овај режим је Линук.

Сви оперативни системи омогућавају кориснику да користи низ програмираних инструкција (програма или софтвера) да добијете нови процес инструкције или постигнете физички резултат, у било ком од периферних елемената хардвера.

Он је задужен за управљање ресурсима унутар система, као што су меморија, или доступност обраде током различитих операција које обавља процесор рачунар.

Омогућава кориснику да комуницира са рачунаром путем различитих команди, које тумачи оперативни систем. Команде попут копирања, лепљења или брисања, што се ради преко текстуалних и графичких интерфејса који су видљиви захваљујући на екран и имате могућност да њиме манипулишете захваљујући различитим периферним хардверима као што су миш, тастатура и други.

Они имају посебност да као посредник између корисника и хардвера, олакшавају корисников приступ различитим подацима, и омогућава да се разне операције изводе кроз различите команде, које се уносе на различите начине, (тастатура, миш, специфична дугмад на различитим уређајима), што олакшава његову употребу, било да се ради о рачунару, мобилном телефону, микроталасној пећници или друго.

Оперативни системи имају могућност да дозволе интеракцију са различитим уређајима путем директних команди, као у једноставним оперативним системима који се користе у банкоматима аутоматске, фрижидере, аутомобилске или микроталасне пећнице, у којима су команде једноставне и практичне за употребу, што даје велику погодност за коришћење у тој врсти апарати.

Могу постојати различите верзије оперативног система које се дистрибуирају у исто време, било за посебну врсту услуга које морају да пружају на рачунару. утврдили, као иу случају Виндовс 2000 и Виндовс 2000 сервера, да иако су били слични системи, имају посебне карактеристике за своје функције додељен.

Оперативни системи имају карактеристику да су прогресивни у својој еволуцији да би се побољшали и прилагођавање новим потребама и ситуацијама, (бољи хардвер, поправке система, ажурирања итд.).

Већина оперативних система који постоје на тржишту су системи који се називају власнички и они који се користе за њихову употребу захтевају плаћање лиценце или дозволе од власника, а није дозвољено вршити њене измене јер је заштићено правима Аутор.

Оперативни систем који се слободно дистрибуира и може мењати је Линук систем. Постоји много варијанти овог система које се називају дистрибуције, које задржавају карактеристике слободне дистрибуције и отворени код: ОпенСУСЕ, Дебиан, Гуадалинек, Ултео, Убунту, Кубунту, Едубунту, НевСенсе, Иопер, Вида Линук, Ред Хат, НимблеКс, итд.