Концепт у дефиницији АБЦ

Превалентан политички, социјални и економски систем средњег века који се заснивао на Фиефдомс

Термин феудализам означава политички, економски и социјални систем који је владао у средњем веку, приближно између 9. и 15. века, и који је имао за основну основу Устав такозваних феуда.

Како је то функционисало?

Феудализам се састојао од имања земље коју су посебно обрађивали робови, што је део њихове производње разрађена предата је као попис или закуп власнику земље, коју је оличио племенити господар, одан краљу ред.

Феудални господар у својој земљи је истовремено и судија, и администратор, и војни човек, утолико што, увек у крајњем случају морају да се подвргну Управа или нацрти монарха; а сељаци ће се бавити искључиво обрадом земље у замену за заштиту коју је као такву нудио феудалац.

Енцомиенда је теоријски пакт који је постојао између земљорадник и феудалац и мање-више је то функционисало овако: феудалац је дочекао у свом територија сељацима и имали су обавеза

да обрађују земљу у којој су били смештени. Главне одговорности феудалног господара биле су осигурати правду, одржавање реда и заштиту у случају напада. На тај начин сељак је постао кмет или роб и такође је морао властелину да исплати приход за експлоатацију земље коју је извршио.

Поседи који су чинили феудализам

Исто тако, у феудализму је постојала јасна дистинкција имања, међу њима привилегованих (црквењаци, витезови), високо свештенство (надбискуп, епископ и игумани), ниско свештенство (свештеници и свештеници) и краљевски.

Другу страну медаље представљали су сиромашни, буржоазија, занатлије, слуге и сељаци, подељени заузврат на досељенике и старешине. Ова група је, тада, била одговорна за свако покоравање, морала је да ради и испоручује део плодова добијених феудалном господару.

Отприлике у тринаестом веку почињу да се развијају нека питања, попут напретка у пољопривредним техникама, повећане трговине и а невероватни напредак грађанске класе, који би неизбежно довео до економског отварања, децентрализације правде и од администрација и наравно да би феудални систем почео да бледи суочавајући се са претећим стањем ствари.

Мрачна позорница коју карактерише одсуство слободе

У општем разматрању које се касније у историји износи о различитим процесима и покретима који су кроз то пролазили, феудализму, сматра се као фаза која није донела напредак у материјалу, у политичком и научном, чак и више, третира се као једно од најмрачнијих времена човечанство. Било је неких других технолошких достигнућа, али у погледу индивидуалних слобода напредак је био нула, а Црква је била институција који је заповедао у питањима индоктринације заједнице. Они који су мислили другачије и усудили се то да кажу били су оштро прогоњени и кажњавани.

Феудализам данас

Тренутно је уобичајено чути говор о феудализму да се именују она места, региони, провинције, општине, између осталих, која су до данас политички вођен са истим карактеристикама феуда средњег века, па чак и под већим велом режима демократске владе. Наравно, имену се приписује тотална негативна конотација.

Нажалост, многе праксе феудализма нису умрле упркос многим вековима откако је формално нестао и тада је уобичајено да се сусрећемо са неким местима, посебно у неразвијеним земљама и њиховим сиромашнијим и спуштеним регионима или провинцијама, и даље се баве пороцима овога систем.

Наравно, феудални господар сељаштво не ради на парче, међутим, постоји одговарајући гувернер или највиша власт, користећи материјална средства и државно административно особље да их дистрибуира на пијацере и по њиховом нахођењу међу онима који се придржавају њиховог управљања. На тај начин, људи на крају постају таоци владе данашњице, обично владе коју карактеришу корупција и лењост, која не води рачуна о томе да управља у корист сиромашни и најнезаштићенији, али их користи за освајање гласова, а самим тим и за изборе који их одржавају на власти и тако могу наставити у етернуму са пословањем чисте државе ово.

Теме из феудализма