Дефиниција Сун Мицросистемс

Свету технологије није страно постојање митова, било да су живи или мртви, као у случају фудбала или било које друге области од интереса у животу. И, као у случају спорт фудбал, у којем митови могу бити играчи, поравнања којих више неће бити понављају се, клубови или журке, у свету технологије налазимо и митове као што су људи или Посао. Сун Мицросистемс је један такав случај.

Рођење ове митске компаније није изузето, управо, из митологије: након што је изградио своју прву радне станице са одбаченим остацима других рачунара на Универзитету Станфорд у Пало Алту (једна од „мека” постојеће технологије), оснивачи (Винод Кхосла, Енди Бехтолшајм и Скот Мекнили) основали су Сун 1982.

Компанија је рођена са идејом производње и обезбеђивања комплетних система, у почетку радних станица под Уник БСД, коме су додати сервери и алати за администрацију система и мреже, и програмирање

Са овим, тхе стратегија Из Сунца у настајању израстао је, што је довело до тога да компанија створи сопствену варијанту УНИКС-а засновану на БСД-у, коју је „маштовито“ назвала СунОС. Касније, а сада преименован у Соларис (име које има и данас), доведен је у базу Систем В раних 90-их.

Сун Мицросистемс је такође познат по томе што је био компанија у којој је, почетком 1990-их, језик програмирање и Јава платформа за извршавање софтвера, један од њених водећих производа до те мере да је компанија променила свој позивни знак на берзи са позивања на своје Сун име, на референцу на Јаву.

Са Јавом, Сун је покушао да оствари идеју о „тхе рачунар Да ли је мрежа”, Далеко испред концепта облак у време када мреже нису нудиле довољно брзина нема довољно хардвера Предности како би се омогућило покретање локалног рачунара а ОС удаљено, резидентно на серверу (данас бисмо то рекли на облаку).

Јава је била нека врста имитације тог неуспеха, језик који вам је, теоретски, дозвољавао да програмирате само једном и да радите на било којој машини која је имала Јава интерпретер. И кажем теоретски јер је у пракси стварност била далеко од ове намере.

Његово пословање укључује веома успешну аквизицију која га је учинила веома популарном и контроверзнију. Први је био СтарОффице, вишеплатформски канцеларијски пакет који је креирала СтарДивисион.

То му је омогућило да отвори код извор за програм у ОпенОффице пројекту, непосредном претходнику тренутног пакета ЛибреОффице, у иницијативи која га је учинила веома популарним у заједници слободног софтвера. ОпенОффице је био потребан да би Соларису обезбедио алтернативу за Мицрософт Оффице.

Део заслуга између заједнице отвореног кода стечено претходном операцијом је протраћено аквизицијом МиСКЛ-а, са којим је постојао страх да ће Сун затворити свој развој.

Било је још више страха на свим фронтовима када је Орацле 2010. године купио Сун...

Орацле је преузео Сун након непотпуног превазилажења дот-цом балона и глобалне економске кризе

Сун се у великој мери кладио на будућа предузећа која су била одложена током времена и тиме оштетила улагања, или се нису директно материјализовали.

Трансакција куповине од стране Орацле-а објављена је 2009. године, а одобрена од стране регулаторних органа почетком 2010. године.

Овим је Орацле добио сопствену софтверску платформу (Соларис) и хардверски посао који му је омогућио да својим решењима за базе података дода не само гомиле софтвер неопходно, али и хардвера да обезбеди цео комплетан систем.

То је значило смрт митског бренда, Сун Мицросистемс, који је на крају заменио Орацле, чиме је постао део митологије технолошке заједнице.

Фотографије: Фотолиа - Марија Пилипоните / дјвстоцк

Теме у Сун Мицросистемс