Дефиниција тешких речи

Све речи које користимо у нашем идиом да се изразимо имају слог на који пада тхе акцентуација, док се формално назива као наглашени слог.
Иако то није случај са свим речима, в знак акцента или акценат правопис, је онај који ће бити стављен у њих да ефективно укаже на ту акцентуацију коју носе.
На пример, када видимо тилду знаћемо да тој речи морамо дати а интонација изговара у слогу који га има.

Постоји неколико опција акцентуације које можемо наћи у нашем језику, сада јесте важно да истичемо да је најчешће оно речи су наглашене на последњем или претпоследњем слогу, као што су речи високог и ниског тона, респективно.
Морамо појаснити да наш језик углавном чине речи са акцентом на претпоследњем наглашеном слогу, односно озбиљне речи.

Тешка реч ће, дакле, бити она која носи акценат на претпоследњем слогу, јер се најчешће завршавају на сугласнике н или с или са било којим од пет самогласника (а, е, и, о, у). У међувремену, акценат ће бити стављен само у случају да се гробна реч завршава са а

Сугласник осим претходно поменутог с или н, којем претходе самогласници, или ако то није могуће, два сугласника. Дрво, албум, лист, неки су примери озбиљних речи.

Али, као што смо већ навели изнад редова, могућности акцентуације су више од једне, односно не само да су озбиљне речи, постоје и оштре речи, речи есдрујулас и собреесдрујулас.

Оштре речи су оне које по заступљености прате озбиљне речи у нашем језику. У овом случају акцентуација се јавља на последњем слогу.
С друге стране, речи есдрујулас, још једна од опција акцентовања, имају акценат на претпоследњем слогу. Ова врста акцентуације није толико честа и стога нема толико речи ове врсте у односу на бас и високе тонове. А одлика карактеристично је да никада не иду без акцента.

Теме у гробним речима