Дефиниција германских народа

Описи германских народа који су дошли до нас углавном су описани од Римског гледишта, који их готово увек описују као ратоборне и немилосрдне варваре који су приносили жртве људи.

Али, као и увек, поглед са једне стране је искривљен и не рачуна целу стварност која је обично много сложенија. Ко су били становници древне Немачке? Одакле су дошли? Шта се десило са њима?

Германски народи су били низ племена која су делила заједничко језичко порекло и културу Били су независни и са различитим облицима власти и политичким идентитетима, пореклом са севера Европа.

Тхе Језик оригинал који води до а разноликост језика, назива се протогерманским, а порекло је модерних језика као што су немачки, холандски, шведски, дански или луксембуршки, између осталих.

Његов утицај се може означити до полуострва Крим са Готима, а они су се чак населили у северној Африци (Вандали), након пада Римско царство.

Разне германске народе и њихову културу не треба мешати са подручјем које су Римљани називали Германија, а које би у великој мери одговарало данашњој Немачкој.

Наше знање о германским народима потиче, у почетку, од римских хроника, мада се последњих деценија развило више и ван овог пристрасног погледа (Римљани су Немце сматрали варварима и објаснили их као такве) захваљујући археологија.

Поред Римљана, Немци су се жестоко борили и са словенским народима, губећи тло под ногама у почетку пре ових у касној антици (на пример, данашњи Берлин су једном основали Словени покорени рекао територија), и опорављајући га у контексту миграција које су такође окончале Римско царство.

Порекло германских народа налази се са обе стране Балтичког мора, на обалама Скандинавског полуострва, данашње Данске и северне обале данашње Немачке.

Одавде се шире на југ увек у потрази за бољим временске прилике и плоднијих подручја у којима се гаји и узгаја стока, и на север где немају противника који могу да их зауставе.

Иако се чини да су стари Грци ступили у контакт са тим народима, овај контакт то је више било због путника, а између њих двојице није било комерцијалних или других односа цивилизације. Римљани су били ти који су имали највише контаката и то не баш мирно.

Између 113. и 101. године. Ц, Рим је претрпео низ инвазија германских племена, резултат њихових миграција у јужну Европу.

До ових миграција је вероватно дошло услед притиска који су вршила друга племена на племена у премештај, довеле су римске трупе у озбиљне проблеме, мада су такође деловале као катализатор дубоке реформе институција Римска војска, коју је извео Гај Марио (победник против Цимбриоса и који ће, на крају, постати диктатор).

Ова реформа имала би одјека на еволуција војске Републике, и много би допринео римској војној величини.

После Галског рата, подручја логичног ширења Царства прошла су кроз Германију. Пораз Теутобуршке шуме (АД 9) Ц.) затворио врата Германије за Римљане.

У овом сукобу, коалиција германских племена предвођена вођом Арминиом поразила је и истребила три римске легије. Кажу да је цар Август горко плакао, дуги низ година пораза, вапећи за „Публије Квинтилио Варус врати ми моје легије!“(Варус је био поражени генерал у Теутобуршкој шуми).

Тхе утицај Пораз је био такав да је број истребљених легија (КСВИИ, КСВИИИ и КСИКС) елиминисан и никада више није коришћен.

Од Теутобурга је успостављена граница (лимес) који је Германију оставио изван подручја интереса Римског царства. Од тада, једини посао легија према Немцима био би обуздавање, напуштање сваке жеље за освајањем.

Али вековима касније, притисак ће вршити разни германски народи који ће се прелити преко границе.

У неким случајевима су се Римљани борили против тих народа са различитим резултатима, ау другом су се сложили с тим што су им обезбедили земљу у замену за заштиту од других племена, у облику савеза.

Ове инвазије, из 3. века нове ере. Ц, потопили су Западно царство и трансформисали Европу рађајући краљевства која су претходила модерним државама.

На пример, Франци су се населили у древној Галији, на крају уступајући место Краљевини Француској.

Нападима варвара Немци су дошли у контакт са хришћанством, религијом коју су усвојили.

Овај процес усвајања прво је прошао кроз владајуће класе, у јасној жељи да се уклопи у локално племство освојених подручја, али је на крају досегло све слојеве и слојеве друштво.

То је такође довело до губитка изворне германске религије и културних вредности, и то у областима са већим хоџоџом са Римљанима, да се потпуно разблажи оно што су Немци првобитно дали да настану Нова.

Фото: Фотолиа. Андреа Иззотти

Теме у германским селима