Уредба о рајхстагу о ватри

У ноћи 27. фебруара 1933. године горио је Рајхстаг, зграда у којој су од 1894. били смештени различити немачки парламенти. Са нацистима на власти, те исте ноћи почетак краја демократија у Немачкој, крај који ће бити ратификован следећег дана са декрет на чије се име односило инцидент.

Тхе Уредба о рајхстагу о ватри Био је то закон који је председник Немачке (Паул вон Хинденбург) донео на захтев канцелара - и под притиском Адолфа Хитлера, који је суспендовао разне грађанске слободе како би избегао хипотетичку побуну љевичар.

Конзервативна немачка владајућа класа се највише плашила овог последњег, обоје гледајући пример онога што се у Русији догодило са револуција, као код свог искуство породично насиље након револуционарних покушаја после Првог светског рата и које је снажно сузбијано насиља.

У самој ноћи пожара ухапшен је Маринус ван дер Луббе, холандски комунистички активиста који је оптужен за подметање пожара.

Ван дер Луббе је ухапшен након што је покушао да запали друге јавне зграде, иако постоје многи историчари који сумњају у његово ауторство. Касније су ухапшена још три комунистичка вође (Георги Димитров, Васил Танев и Благои Попов), који би својом изврсном реториком посебно разоткрили нацистичке аргументе Димитров.

Они који сумњају у Луббеово ауторство тврде да је ватра можда била нацистичка завера и да су је извели националсоцијалистички милитанти.

Било како било, нацисти су искористили прилику да преузму још више власти, а сутрадан је председник Хинденбург одобрио закон о којима говоримо.

Уредба суспендује, на неодређено време и у светлу ситуације, слободе изражавања, штампе, окупљања, удруживања (повезане са претходном) и тајност комуникације. Такође је обдарила власти пуним овлашћењима.

Ово је, у пракси, истргло демократију из Немачке, претворивши је у полицијску државу у којој је било која грађанин био подвргнут самовољи самовоље влада и власти, што је требало рећи о нацистичкој странци.

Нацистичка влада је такође искористила прилику да централизује власти које су до тада имале покрајине и да изврши масовна хапшења противника.

На тај начин, и за неколико дана, комунистичка опозиција је нестала из јавног живота, од тада живећи у најапсолутнијој тајности.

На следећим изборима 5. марта исте године за Рајхстаг (веће се састало у другој згради, док), нацисти су добили 44% гласова, што је то би довело до одобравања наредног омогућавајућег закона из 1933. године, којим је и сам Рајхстаг остао без власти, који је све концентрисао у рукама влада.

Благодарни удар на демократију постао је диктатура за само нешто више од месец дана.

Фотографије: Фотолиа - Попова Олга / Патрик Диетрицх