Дефиниција Реина-Валера

Библија се сматра књига најважнији у историји човечанства. Код католика званичну верзију или канон чине 73 књиге (од тога 46 из Старог завета и 27 из Новог завета). Међутим, у протестантском свету где се говори шпански постоји другачија верзија, Реина-Валера.

Ова деноминација је повезана са њеним творцима: Касиодоро де Реина је представио своју верзију 1569, а 1602. Циприано де Валера је направио нову ревизију текст Претходна. Ова верзија Светог писма је идентична католичкој у Новом завету, али у Древних седам књига није укључено: Тобија, 1. Макабејска, 2. Макабејска, Јудита, Еклезијастик, Премудрост и Барух. Дакле, протестантска Библија садржи укупно 66 књига.

Јевреји, католици и протестанти не деле исту Библију

Збирка светих књига Старог завета је основа за традиција пасуљ. Хришћани су ово претпостављали наслеђе, али су додали новозаветне списе у којима је Исус Христ представљен као прави Месија (као што је познато, за религија Јеврејски Нови завет нема ваљаност са теолошке и доктринарне тачке гледишта).

У првим вековима хришћанске традиције Библија је писана на хебрејско-арамејском, а касније на грчком

Касније је преведена на латински и била је позната као Вулгата. Овај текст је био користан за све хришћане, али у седамнаестом веку дошло је до Лутерове реформације и Хришћанство је било подељено између католика и различитих протестантских доктрина (лутерана, калвиниста, методиста, Англиканци...).

До маргина нових теолошких приступа, за Мартина Лутера 73 књиге Старог завета које су чиниле хришћански канон требало би да буду смањене и овим разлог нестало је седам већ поменутих књига (ове су написане на грчком, а не на хебрејско-арамејском и ова околност је била одлучујућа када су елиминисане за нови протестантски канон).

На тај начин су протестанти почели да користе нову верзију Библије, посебно онај који се повезао са јеврејско-палестинском традицијом и који се састојао од 39 књига у Старом Воља.

Касиодоро де Реина и Циприано де Валера били су двојица шпанских религиозних који су прешли на протестантизам

Тхе протестантска реформација Био је то теолошки преокрет. У седамнаестом веку, неки верници су напустили католичку традицију и придружили се редовима реформиста.

Касиодоро де Реина је припадао Реду Јеронимоса, али су га нова теолошка уверења приморала да побегне из Шпаније. Најпре се преселио у Женеву, а касније у Енглеску. Тамо је почео да преводи верзију Библије која носи његово име на шпански.

Циприано де Валера је такође припадао Реду Јеронима и био је тај који је ревидирао и побољшао претходну верзију Библије.

Фотографије: Фотолиа - Наслеђе / Цхоразин