Дефиниција позитивног закона

Било која од његових грана и тумачења јел тако оно носи имплицитан идеал правде. На тај начин закони настоје да поврате правду у међуљудске односе. У области филозофија права Постоје два супротна гледишта о филозофском пореклу закона: они који тврде да закони настају као последица идеалног концепта природног карактера људског разума или оних који потврђују да не постоји природни разлог који легитимизовати закон него је праведна димензија закона заснована на различитим законодавним телима.

Први се називају иуснатуралистас или присталице природног права, а други су иуспоситивистас или браниоци позитивног права. На овај начин позитивно право је скуп правних норми које диктира а Управа надлежни орган који има за циљ успостављање општег добра.

Природно право наспрам позитивног права

Према природном закону, постоје универзална правила која теже успостављању правде у друштву. Пошто је човек друштвено биће, његов живот у друштву мора бити праведан. Сходно томе, осећај за правду као идеал људског разума је темељ права. На тај начин, актуелни закони позитивног или објективног права су конкретно оличење природног права кроз низ правила. Сходно томе, природни закон одређује и води различите опште смернице које су касније отелотворене у

законодавство. Дакле, а владати биће правично када испуни критеријуме природног права.

Према иуспоситивистас извор права није природно право универзалног карактера, већ сам закон. Стога се они који бране ову визију фокусирају на проучавање права какво јесте, а какво није узети у обзир претпостављене универзалне и непроменљиве вредности, како их одржава иуснатуралистас.

Упркос томе, иуспоситивистас не искључују друге могуће изворе права, као што су обичаји или јуриспруденција. Међутим, и обичаји и судска пракса увек морају бити подвргнути закону. Као што је логично, иуспоситивисти сматрају да судије морају бити верни тумачи закона.

Концепција западног света

Визија позитивног права заснива се на четири фундаменталне тезе:

1) закон се састоји искључиво од низа правила и све што није у складу са законом је са правне тачке гледишта бесмислено,

2) има за циљ да гарантује безбедност правно, односно сигурност претходног знања о томе шта је закон тако да је могуће предвидети његове последице,

3) право је људско дело и строго конвенционална друштвена чињеница сваке историјске епохе и не треба да зависи од било каквог вредносног суда који је универзалан и трајан и

4) закон и моралне су независне реалности, тако да закон није легитиман зато што изражава етички став, већ зато што га је створио институција компетентан.

Фотографије: Фотолиа - Понгмоји / Андреј Бурмакин

Теме из позитивног права