Концепт у дефиницији АБЦ

Термин војвода се користио током већег дела европске историје за прављење упућивање на политички положај племићког порекла који је претпостављао известан однос са војном моћи и политичким. Један војвода је током Средњи век појединац задужен за одређени регион или територија, супериорнији од било ког феудалца, грофа или витеза, али инфериорнији у односу на Краљу или монарх који би окупио тај регион и друге под својом влашћу. Касније се чин војводе могао користити за означавање само високог друштвеног статуса особе без обзира на богатство или политичку моћ.

Реч „војвода“ долази из латинског (дужд), што значи онај који Водич, који иде на фронт. Због тога је титула војводе била директно повезана са војним функцијама, јер је он био на челу одреда или трупа. Традиционално, позитивни резултати трупа могу имати као директну последицу испоруку користи као нпр земље и друге раскоши ономе ко их је водио, због чега су средњовековне војводе углавном поседовале огромно богатство, моћ и луксуза.

Функција војводе била је једна од неколико позиција које су настале током владавине Рима и, посебно, током средњег века у западној Европи. Његова главна функција била је да буде задужена за одређену територију над којом је могла да контролише не само војну, већ и политичку, административну, судску и економску. Та територија која је остала под његовом влашћу била је позната као војводство и, иако то није било изузетно често, постоје и случајеви жена које су се придржавале (за наслеђе) ту улогу, које су се звале војвоткиње.

Тек почетком 19. века у многим европским земљама војводе су почеле да губе своју власт када су укинуте феудалне привилегије после Француска револуција. До сада су многе војводе могле поседовати богатство и економску моћ, иако је већина задржала само титулу као симбол политичке и друштвене моћи без обзира на њихову наслеђе.