Концепт у дефиницији АБЦ

Под фенотипом се подразумевају све оне посебне и генетски наслеђене особине било којег организма које га чине јединственим и непоновљивим у својој класи. Фенотип се углавном односи на физичке и морфолошке елементе као што су боја косе, тип коже, боја очију, итд., али поред особина које чине физички развој укључује и оне повезане са понашањем и одређене ставови.

Утицај околине на одређивање фенотипа

Тада је фенотип збир видљиво евидентних карактеристика организма и који нам омогућавају да га класификујемо као саставни део одређене врсте. Са своје стране, генотип, састоји се од код генетски који чини организам таквим какав јесте, и то у време репродукција пренеће својим потомцима и случајно ће тај нови организам припадати својој врсти.

У међувремену, фенотип не може занемарити утицај околине на његово разграничење, односно средина којој је организам изложен пресудна је у израз фенотипа.

Информације генетика да га организам чини делом одређене врсте, међутим, није услов сине кванома тачно знати те информације да би се могло идентификовати живо биће, а то је могуће управо због фенотипа који је видљива манифестација тог квалитета, док генетски код може бити изражен у више фенотипа, односно у више серија Карактеристике.

Објашњење за ову околност налази се у животној средини у којој је изложен.

Случајно је да двоје људи припадају истом пол, човек, може имати другачију боју коже због хране коју једу, њихове излагање на сунцу, између осталог.

Ова свестраност коју фенотип предлаже у смислу деловања околине формално је позната као фенотипска пластичност, која би представљала капацитет који представља генотип изражавања у различитим фенотиповима, односно различитим физичким изгледима у односу на изложеност коју показује у окружења. Наравно, прилагођавање животној средини подразумеваће повећање могућности опстанка дотичног фенотипа.

Фенотип се састоји од свих генетских особина које чине појединца или организам било које врсте

Међутим, фенотип није нешто што је већ унапред одређено, али се може изменити односима који организам се одржава са животном средином која га окружује и који на исти начин производе производ сложеног броја везе. У том смислу, фенотип може указивати на то да ће особа имати одређену боју коже, али то може да варира на одређени начин ако је током живота особе у количини изложено сунцу, док кожа друге особе можда неће исто реаговати начин. Ово је такође видљиво у организми који су изложени ерозији елемената попут воде или сунца и који ће, према томе, у сваком случају променити њихове морфолошке карактеристике на посебан начин.

Разлика између различитих генетских кодова организама истог типа повезана је са појмом еволуција и прилагођавање јер поремећаји или промене које неки фенотипи могу претрпети у односу на животну средину могу бити неопходне промене како би се тај организам уместо да престане прилагодио условима који га окружују постоје. Овде је важно напоменути да је разлика са генотипом организма у томе што је овај последњи састављен само од генетски стечених особина, док фенотип је оно што, додато овим особинама, садржи и могуће промене и варијације које овај генетски скуп уочава из интеракција са пола.