Концепт у дефиницији АБЦ

Реч позитивизам има две уобичајене употребе.

Тежња за оним стварима које наше активности чине практичнијим, удобнијим и кориснијим

С једне стране, позитивизам се испоставља као та тенденција, готово би се могло рећи урођена, да представљамо бића људска бића да траже оне ствари за које се испостави да су наше активности, какве год да су, практичније, удобније и алата.
С тим у вези морамо рећи да је позитивизам у овом смислу а став, склоност ка животу која свакако уме да нам знатно олакша постојање. Чињеница да приступамо оним питањима која нам могу донети утеху и корисност неће бити само чињеница већ ће нам тај однос према животу донети корист.

Филозофска струја која предлаже да ће научно знање бити одрживо само кроз позитивну афирмацију теорија добијених научним методом

А с друге стране, тако се зове и позитивизам филозофска струја коју је створио француски социолог, који се сматра оцем и проналазачем социологија као науке, Огист Конт и британски филозоф Џон Стјуарт Мил почетком деветнаестог века, и да је сазнање о Човек је оно знање научног типа које ће бити одрживо само кроз позитивну афирмацију теорија добијених кроз тхе

научни метод. У међувремену, тек у другој половини поменутог века нови филозофски систем ће преовладати и проширити се скоро по целој Европи.

Према ономе што су Конт и Мил сматрали, Све филозофске и научне активности морају се одвијати уз подршку конкретне и дубинске анализе сваке ситуације и поткријепљене кроз искуство сваке од њих..

Последица Француске револуције

Није било случајно да је позитивизам настао у Француској и да је то настао у време које је то учинило (19. век), јер је позитивизам био једна од многих последица које је произвео тхе Француска револуција настао крајем прошлог века. Од овог револуционарног политичког, друштвеног и економског догађаја, људско биће и заједница су претворени у научне објекте.

Огист Конт, отац позитивизма

Конт је, иначе, волео да дефинише ту епоху настанка овог кретање као позитивна фаза, у којој је човечанство протагониста и у којој је важно само оно што је стварно, оно што постоји, такав је случај чињеница а не наводних натприродних ентитета. Исток мислио посебно је навела Конта да одбаци и критикује метафизике и изјаснио се у корист математике и емпиријске науке. Чак је за њих предложио хијерархију, са социологијом на врху пирамиде, затим биологијом, хемијом и физиком, затим механиком и математиком.

Велики део рада овог социолога, међу којима је позитивизам истакнуто, огледа се у делу његовог познатог аутора: Курс филозофија Позитивно.

Главне карактеристике

Међу његовим најистакнутијим карактеристикама можемо истаћи следеће: промовише идеолошки монизам, чињеницу да претпоставља постојање јединственог научног метода који ће делити све науке, јер иако постоји разноликости предмета, метод кроз који се они познају је један, објашњавају чињенице, појаве, кроз универзалне и опште законе и Облик индуктивног знања преовлађује изнад свега, одбацујући потпуно све што раније није било познато или објективизован.

Када је у питању историја, позитивизам ће прво учинити да документовани докази превладају, одбацујући све тумачења која углавном теже уопштавању, онда и као последица овог питања је да радови који се изводе са духу позитивистичке струје имају значајан број докумената и врло мало интерпретативне синтезе о теме које се обрађују.

Теме из позитивизма