Концепт у дефиницији АБЦ

Материјализација антисемитских заблуда нациста и њихових симпатизера од 1933. до краја ИИ. Светски рат, ушао је у историју са експлицитним називом Холокауст, термином чији је превод на хебрејски Шоа.

Као Шоа или Холокауст је познат масакр више од шест милиона Јевреја који је у Европи починио Трећи Рајх уз помоћ разних савезничких држава и хиљада антисемита из земаља Заузет.

Главно оруђе у рукама нациста за извршење овог злочина, а можда и најпознатије, били су концентрациони логори и логори смрти, али нису били једини.

Такође треба напоменути да ако је јеврејска заједница била главна мета нацизам у Европи да етнички, а по њиховом уверењу, територије које су освајали, није био једини: Цигани, Словени, али такође и друге људске групе дискриминисане из различитих разлога, као што су хомосексуалци, Јеховини сведоци или политички ривали као што су комунисти. Листа је дуга.

Међутим, реч Холокауст се у овом контексту углавном користи за прогон и масовна убиства Јевреји, говорећи о другим случајевима као што су „цигански холокауст“, или „хомосексуални холокауст“, да се односе на исти процес који су претрпели поменути колективима.

Антисемитска традиција је у то време била распрострањена широм Запада.

И датира из раних дана стицања хришћанства као државне религије Римско царство од Константина, вероватно као начин да се отресе прогона којем је хришћанство било подвргнуто у својим раним данима. времена, и потражити жртвеног јарца у другој заједници, према коме би каналисали гнев друштва у време напетости из разлога разне.

Дакле, јеврејске заједнице су већ читаво време трпеле прогон средњи век, са периодима релативног затишја, али који нису угасили жар упорне антисемитске мржње у западном друштву у целини.

Погроми који су се десили у источној Европи, посебно у царској Русији и афера Драјфус у Француској могу бити парадигматски примери ове антисемитске мржње у друштвима успостављеним на оба краја Европа.

Млади Хитлер се прожео пан-германским и антисемитским националистичким дискурсом, поново основао ДАП у НСДАП и додао му снажан антисемитски печат.

Он је сам већ у свом делу Меин Кампф претио јеврејској заједници, а његов долазак на власт 1933. само ће му омогућити да материјализује сву своју мржњу према овој заједници. Штавише, остали нацистички шерифалти су такође били антисемитски настројени.

Забране и ограничења су почеле брзо, као и злоупотребе према јеврејској заједници, које су виђене као грађани другог реда у националсоцијалистичкој Немачкој и на територијама Рајха попут Аустрије када је она инкорпорирана 1938. године.

До тада је аустријска јеврејска заједница живела прилично мирно, али од Ансцхлусс видели су колико је оних који су им до тада били љубазни суседи, постали њихови мучитељи.

Почетак Другог светског рата доживео је ескалацију мучеништва јеврејске заједнице.

Посебно на истоку, где су се нацисти борили против Јевреја и Словена који су улазили крв и ватра у многим градовима, али и на западу, где су били гоњени депортовати их.

Значајан је случај Данске, где када је обавеза Јевреја да носе жуту Давидову звезду на грудима, сутрадан цео Популација (чак и сам краљ Кристијан Кс) га је носио на реверима и, "мистериозно", целокупно јеврејско становништво земље је нестало... Наравно, ова мистерија се разуме када се зна да се дански отпор посветио пребацивању Јевреја чамцима у Шведску да их спасе.

Нацистичко етничко чишћење на окупираним територијама почело је са Еинсатзгруппен, неки СС командоси који су одмах пратили авангарду трупа Рајха, а чија је мисија била да истовремено „очисти“ место.

Ови командоси су припадали СС-у, а њихова тактика за истребљење становништва на окупираним местима је међу најгрознијим икад виђеним, у распону од масовна стрељања, до паљења зграда са људима унутра, до копања великих јама у којима се живи креч користио за хемијско спаљивање сиромашних живих жртве.

Неке од ових метода изазивале су психичке проблеме код својих извршилаца; Убити некога, чак и ако га сматрате „подљудским“ као што су нацисти сматрали другим „расама“, не би требало да буде лако.

Дакле, методом Еинсатзгруппен била је у опадању, али и због тога што се променио знак рата и Осовина је морала да иде кроз дефанзиву.

И у овим и у каснијим акцијама, нацистички злочинци су настојали да увере оне које ће масакрирати, уверавајући их да ће бити пресељени.

Натерани су да оставе своје ствари, које би касније сам националсоцијалистички режим опљачкао да би платио ратне трошкове или личну добит својих вођа.

Исто је учињено и са становништвом депортованим у гета, где су се окупљали очекујући гору судбину (иако то нису знали).

Гета су била начин концентрације Јевреја пре одвођења у концентрационе, радне и логоре за истребљење.

Смештени у градовима, репродуковали су модел познат још из средњег века: затварање насеља или сектора помоћу зидова, концентрисање јеврејске популације тамо.

Из ових гета су напуштали само да би отишли ​​да раде у фабрикама у којима су Јевреји радили у ропству за нацисте, често у производње намењен за ратне напоре Осовине.

У њима је постојало веће звано Јуденрат, које је било управни орган гета, састављен од од стране значајних Јевреја и полицијских снага које су често деловале насилно против својих суграђани. Многи од ових агената и чланова Јуденрата могу се сматрати сарадницима, који су користили насиља против својих да би преживео ситуацију.

Крив? Запитајмо се, свако од нас, шта бисмо до сада урадили у екстремној ситуацији. Лако је рећи да не бисмо сарађивали, али... седећи удобно на каучу, лако је рећи. Било би лепо да нико поново не може свесно да одговори на ово питање, али изгледа да човечанство ништа није научило и настављамо да се убијамо.

Да се ​​вратимо на тему о којој је реч, гета су представљала начин концентрисања јеврејске популације која је чекала да буде пребачена у концентрациони и/или логор за истребљење.

Гигантска железничка мрежа, коју су нацисти савесно користили, била је задужена за кретање Јевреји из гета (тачке где су били концентрисани сви јеврејски становници једног региона) до поља.

У логорима, Јеврејима је одузето оно мало имовине коју су још могли имати. Супротно уобичајеном поједностављењу које сви радимо, нису сви логори били логори за истребљење, већ било је оних концентрације, рада и истребљења, или оних које су испуњавале неколико функције.

У логорима се бруталност повећавала ако је било могуће, а Јевреји су систематски истребљивани.

Знајући да су злочини које су починили злочини и да ће их победници казнити, Нацисти су покушали да уклоне физичке доказе, спаљују документацију, па чак и униште концентрационе логоре цели бројеви.

Из тог разлога је генерал Ајзенхауер, главнокомандујући савезничких снага на западном европском фронту, приморао оба Амерички војници као и цивили из суседних градова да виде ужасе логора Ордруф, када је ово било ослобођени.

Амерички генерал је осетио да ће једног дана бити појединаца који ће негирати холокауст, па је желео да постоје сведоци и докази.

Након шест милиона жртава у којима се процењује јеврејски холокауст, којима морамо додати и Роме, Словене, хомосексуалце и затворенике других етничких група или који су ту били њихове политичке позиције или за отпор окупацији, нестале би, заиста, данас има оних који настоје да негирају или минимизирају злочине који су тамо почињени, холокауст, шоа у Да.

И поред тога што се чинило да се човечанство у послератном периоду уротило да се такво варварство више не понови, поново смо видели, и то недавно. Балкан, рат у Сирији, задржани мигранти из подсахаре територија либијски...

Настављамо без научити наших грешака и чињења истих зверстава.

Фото: Фотолиа - Волха

Теме у Шоа