Дефиниција коначног решења (геноцид)

Јевреји су за нацисте представљали „проблем” који је требало „решити”, и иако су се суочили са „проблемом” на разне начине су се коначно определили за физичку елиминацију (убиство) појединаца идентификованих као Јевреји.

Термин „коначно решење“ дефинише и идентификује све мере које је нацистички режим предузео да физички елиминише Јевреје.

Мора се схватити да антисемитизам (схваћен као мржња према свему што је јеврејско или наводно јеврејско) није био ништа ново у међуратној Европи и да током историје ниједна земља није била слободна од специфичних избијања јаких насиља антисемитски, и од а клима континуирано непријатељство према онима који су практиковали јеврејску религију или су били генетски потомци оних који су је практиковали.

Чињеница да припада мањини (било да се ради о Јеврејину, масону, Циганину, било којој етничкој групи или мислио „Другачији“ од већине) је од памтивека први корак да се на њега гледа као на „државног непријатеља“ који је на овај начин и освајањем унутрашњег непријатеља, омогућио је политичарима и племићима на власти да одвуку пажњу грађана од проблема које они (а не мањине) изазвана.

Нацисти су само преузели раније постојећи антисемитизам у немачком друштву (као и аустријски од 1938. и од свих земаља које су биле окупаторске од 1939.) оснажујући га.

Између осталог, окривили су Јевреје за претходни рат (Први светски рат; а касније и Другог, већ у потпуности сукоба), светске кризе која је уследила, да су управо кривци немачког пораза у Првом (чувена „пуњалада с леђа“).

Оптужени су и за подривање темеља немачког друштва (нацисти су схватили да постоји „Немачка“ да избегне да буде контаминиран неаријским утицајима) и да има тајни план за преузимање свет. За потоње су засноване на књизи „Протоколи сионских мудраца„Што је фалсификат, али се редовно користи против наводних антисемита.

Прве антијеврејске мере нацизма тражиле су њихову маргинализацију и протеривање из Немачке (а касније и из Рајха и окупираних територија).

Међутим, како је рат одмицао и трупе Осовине освајале све више територија, број Јевреја (или их нацисти сматрају таквима) такође је растао под њиховом контролом. администрација.

Ако су у почетку били концентрисани у логорима и депортовани углавном на територије Источна Европа (почевши од Пољске), вирулентност третмана Јевреја ускоро повећати.

Као резултат тога, у инвазији на СССР 1941. године, трупе на терену су биле у пратњи Еинсатзгруппен, СС водови чија је мисија била да убију што више Јевреја, почео да делује разним методама, као што су масовна стрељања или употреба живог креча у велике јаме.

Међутим разноликости средстава и критеријума натерали су нацистичке јерархе да посумњају у резултате, па су одлучили да педантно планирају масовно убиство свих Јевреја Европе.

Конференција у Ванзеу, одржана у јануару 1942, технички је почетна тачка онога што је познато као „коначно решење“.

На тој конференцији, одржаној у кући која је пре рата била опљачкана од једног јеврејског бизнисмена (тренутно музеј и центар тумачење догађаја који су се тамо десили), високи нацистички званичници су одлучивали о формама, пошто је сврха већ била позната: истребљење.

Међу овим нацистичким поглавицама били су:

• Реинхард Хеидрицх, познатог као "прашки касапин", који ће шест месеци касније бити убијен по команди чешког отпора. Заступање услуга од безбедност (СД). Он је, у ствари, био интелектуални извршилац плана.
• Адолф еицхманн, Гестапоа. Његово име ће постати славно због његове измишљене отмице у Аргентини од стране Мосадових агената и његово касније суђење у Израелу, будући да је највиши нацистички јерарх коме су власти тога судиле земља.
• Рудолф ланге, СД
• Алфред Меиер, представник Реицх за окупиране територије
• Вилхелм Штукарт, коаутор Нирнбершких расних закона.
• Мартин Лутер, Министарства иностраних послова.
• Фридрих Вилхелм Крицингер представљајући канцеларију Реицх а самим тим и самог Адолфа Хитлера.
• Отто Хофманн, Канцеларије за расу и колонизацију.

Резултат конференције била је Химлерова потпуна контрола СС-а над читавим процесом извршења Јевреје, иако су ови били заробљени од стране других грана безбедности Рајха, чија је сарадња била обезбеђена у састанак.

Од овог тренутка, лов и хватање Јевреја за њихово накнадно убиство, постало је опсесија нациста, која је трајала до последњих самртних мука рата.

Неки историчари тврде да је ово био део коначног пораза Осовине у Европи, пошто су мушкарци додељени, значи и напори који су, с друге стране, могли ићи на прве линије фронта.

Оно што би за неке требало да буде „коначно решење“, постао је Холокауст или Шоа за преживеле.

Срамота за овај злочин да Скала индустријске, а њена каснија казна су Нирнбершки процеси и такође добар део разлога за рађање државе Израел.

Фотографије: Фотолиа - Нито / Сергии Фигурнии

Питања у коначном решењу (геноцид)