Концепт у дефиницији АБЦ

Бескућништво је врло сложен и карактеристичан феномен данашњег друштва, што значи да неки људи живе испод из реда онога што се сматра достојним, то јест, они живе без приступа стану или крову, без приступа послу, без храњење константан, на отвореном, без икакве помоћи државе и са изузетно примарним квалитетом живота.

Ситуација у којој особа живи испод границе сиромаштва и не може да задовољи ни своје основне потребе

Да их кажемо конкретније и једноставније, бескућништво је гора коњунктура од сиромаштва.

Специјалисти за економија, држава и медији, користе се као референца да се говори или не о сиромаштву или сиромаштву, а основна корпа хране, састављене од основних добара и услуга које особа или а породица врста која је потребна за задовољавајући живот, док када породица или особа не може својим приходима да покрије основне потребе, они ће се сматрати сиромашнима.

Дакле, бескућништво се може утврдити директним гледањем на приход особе или породице.

Данас је социјална сложеност таква да је договорено да се реч индигент користи за означавање особе што је мање него лоше јер ови други могу приступити неким основним правима, иако не и најбољим услови.

instagram story viewer

Бескућници су, међутим, особе којима све недостаје јел тако и да води нељудски квалитет живота.

Да би се особа могла сматрати оскудном или живи у неимаштини, морају бити присутни одређени централни елементи: дакле, многи од бескућника су људи који живе на отвореном, у јавним просторима или са изузетно несигурним становањем и нестабилан.

С друге стране, бескућник их има врло мало ресурса због недостатка посла и одсуства државе да испуни та права.

Нормално је, иако није одлучујуће, да бескућник прибегне криминалу како би покушао да плати минималну храну.

Тренутни проблем који расте и којем се државе морају позабавити путем јавних политика

Бескућништво је врло актуелна појава у модерним друштвима, посебно у урбаним срединама.

У многим великим градовима планете можемо уочити тужну супротност између оних људи који поседују све или који су бар своја основна права задовољени и оних који то немају.

Осиромашени су испали из система, што значи да не само да немају приступ добром квалитету живота, али такође не виде да се њихова људска права поштују, како остатак постаје готово невидљив и заборављен друштво.

Решење бескућништва углавном зависи од државе.

Иако су сви грађани одговорни за заједнички рад на заједничкој добробити, држава је та која мора преузети одговорност за сва права поштују се и да сви људи имају приступ истом квалитету живота, нудећи им најважније услуге и ресурсе како би могли да усмере своје животни век.

С тим у вези, не можемо занемарити толико рада организације невладине организације за помоћ бескућницима.

У сваком случају, и даље од ових спаса, путем субвенција или добротворних установа, бескућништво није се никада неће решити ако се промовишу политике које гарантују могућности свима за приступ а становање, до образовање, на здравље и посао.

Главна препрека сиромаштву је та што се стање ствари обично пројектује на време, јер они који пате од тога имају тешкоће непремостив да би могао да се извуче из тога, а то онда генерише да се њихова осиромашена ситуација прошири на њихову децу, односно наследна је, са којом сиромаштво.

Као и теме попут климатске промене Бескућништво је постало релевантно и присутно на дневном реду светских лидера, што није проблем ових година, али већ дуго, али који је повећана у последњим деценијама, требало би да буде укључена у расправе о глобалним проблемима, ово би био начин да се бар почне решења.

За свакога ко живи у условима сиромаштва жали, тугује и понижава, међутим, када дође до деце, то и јесте постаје још већи проблем, јер ће дете које мора одрасти у овом окружењу имати озбиљно угрожен развој изглед.

На пример, дете које не мора да једе имаће страшне последице на његов раст и будућност.

Питања бескућника