Концепт у дефиницији АБЦ
Мисцелланеа / / November 13, 2021
Написао Габриел Дуарте, у децембру 2008
Држављанство се односи на припадност одређеној заједници политике. Односно, држављанство је оно што изражава припадност појединца у датом друштву у којем он наравно активно учествује на свим нивоима. На Западу, на пример, грађанин има низ правних својстава и истовремено интегрише политичку заједницу нације у којој учествује.
Бити грађанин ове или оне територије подразумева развијање осећаја припадности и припадности идентитет тог географског места и у којем ће они, наравно, социјално комуницирати одговорност и имају права и поштују одговарајуће обавезе које произилазе из тог статуса.
На пример, држављанство даје низ права и обавеза које се морају поштовати. Међу правима можемо навести и јел тако да гласају и бирају власти које се сматрају релевантним, као и да учествују у било ком добру које произилази из учешће заједнице. Обавезе укључују, на пример, обавезу плаћања пореза; овај аспект се може сажети у складу са законом уопште.
Термин држављанство који се односи на ово учешће у заједници дугује се историјским околностима које нас враћају у грчку цивилизацију. Тада је политичка организација била централизована у сваком граду, који је чинио истинску државу. Нарочито је познат пример Атине, који се састојао у првом случају вежбања демократија. У тим су се градовима само мушкарци сматрали грађанима, уколико су само мушкарци могли узети оружје у заштиту град од потенцијалних спољних напада. Ову концепцију грађанства усвојило је и развило Римско царство.
Буди грађанин
Док се назива термином грађанин оном појединцу који је природан, односно рођен или је сусед одређеног географског места (државе) и који је тада Као такав, подлеже грађанским и политичким правима која су садржана у важећим прописима, такав је случај тхе Устав национални и национални закони. На пример, као грађанин, појединац је дужан да испоштује оне обавезе које се од њега захтевају, а такође мора да оствари своја права када је то потребно.
Историјски су питања попут расе, странаца, етничке припадности, религије, пола, старости и рођења ограничавала деноминацију грађанин овог или оног места и стога су били основи за искључење оних који се нису придржавали неких од њих за које се сматра да су обавезно.
Бројни су и признати друштвени покрети који су се борили против дискриминација а у корист инклузије.
Треба напоменути да они који привремено бораве у некој држави и немају потребну документацију неће се сматрати грађанима већ једноставно становницима.
Данас грађанин
Тренутно, Статус грађанина добија се од одређеног тренутка у људском животу који се поистовећује са пунолетством, околност у којој се сматра да се особа са довољним критеријумима и капацитетом може суочити са обавезама и правима које суживот у заједници доноси.
За тренутак у којем се одвија овај случај интеграције грађана неопходан је низ основних знања о понашању друштва и његове политичке организације.. Због тога се током образовног процеса који обучава сваког појединца и који је обавезан укључује обавезни садржај о учешћу грађана. У њима он остварује права и обавезе које ће студент стећи достизањем одговарајућег узраста.
С друге стране, данас је уобичајено да се појединци који имају директне асценденте друге националности пријављују за то пре организми одговарајуће представљајући сву документацију која га акредитује. Такође је могуће стећи држављанство нације удајом за некога и након одређеног броја година.
Теме из грађанства