Концепт у дефиницији АБЦ

Мржња је онај осећај одбојности, веома интензивног одбацивања, који једна особа осећа према другој или према нечему. Мржња је најнегативније осећање које човек може да доживи у свом животу, јер са њим жели највеће могуће зло, било омраженом субјекту или објекту.

Осећај екстремне несклоности и одбацивања који осећате према нечему или некоме

Тхе непријатељство и одбојност су два питања која су најближе повезана са овим осећањем, све док постоји Од њих је највероватније да је ова ситуација која је на пример почела као суво непријатељство, затим, с тхе трчати времена и од акцентуација осећање се претвара у чисту мржњу.

Мржња ствара два врло специфична понашања, с једне стране избегавање онога што се мрзи, а са друге стране уништавање онога што генерише мржњу. Када је осећање мржње усмерено на човека, оно се може материјализовати у увреде или физички напади.

Традиционално, мржња је идентификована као супротно осећање љубавУ сваком случају, има оних који сматрају да је од љубави до мржње и обрнуто веома кратак пут, јер обично мржњу изазивају они важни и мобилизујући људи за особу у питање.

Веровали или не, али постоји много случајева стварности који нам показују да је ово питање широко изводљиво, нпр. Парови који исповедају безусловну љубав и изненада се мрзе један другог и немају обзира када је у питању дефенестрати.
Дакле, ако размотримо ово питање, прикладније би било рећи да је супротност љубави равнодушност више од мржње.

Разлози који покрећу мржњу и насиље, освету, бес и презир су повезани

Међу разлозима због којих неко осећа мржњу према другом или према нечему је то што га је тај други натерао да пати или је угрозио његову егзистенцију и егзистенцију његових најмилијих. Имам дубоку мржњу према појединцима који су убили мог мужа.".

Стога насиља Испада да је то најчешћа последица мржње. И у личном аспекту, као што смо поменули у став горе, као иу друштвеној сфери, све што се односи на насиље ствараће осећај интензивног одбацивања.

Питање које се много пута појављује повезано са мржњом и скоро бисмо могли рећи да долази из његове руке је освета,

Када неко осећа дубоку мржњу према другом или нечему, свакако је уобичајено да се одлучи да то исповеди, да то изрази смишљањем и развијањем освете према њима.

Освета није ништа друго до укор, а казна, који се спроводи против личности или онога што је предмет мржње.

Наравно, ради се о штетној радњи чија је сврха да нанесе тешку штету особи којој је намењена.

Нормално, ко развије освету против другог сматра да ће на тај начин добити а компензација за повреду коју је задобио у догледно време.

И као што смо већ истакли редове изнад, осећамо мржњу према ономе или ономе што нам је нанело неку штету, нпр. освета се често покаже као непосредан и најчешћи одговор који се приписује ономе који себе мрзи нашкодити нам.

С друге стране, поред освете, као реакције које прате мржњу можемо указати на бес и презир.

Када осећамо мржњу, врло је уобичајено да је изразимо са великим бесом на оно што је буди, да вичемо, да ударамо о њу да бисмо је изразили.

А други начин да се то искаже је презиром, што је исто као да га не процењујемо, немамо обзира на било какав предмет наше мржње.

Као што схватамо из свега реченог, мржња је хипер негативно осећање, око ње нема ничег позитивног и самим тим ко осећа да ће на њега утицати тама коју ово осећање ствара и да ће тежити да постане неко ко није у стању да се осећа добро осећања.

Због тога се често каже да осећање мржње није добро ни здраво ни за кога.
Мржња, дугорочно или краткорочно, учиниће оне који је осећају несрећним и тужним, изоловаће их.

Хајде да размислимо о рату, али скоро сви ратови настају конфронтацијом између различитих ставова који ове разлике доводе до крајњих граница и решавају их оружјем.

А као што знамо, резултат ратова је увек негативан, има ко тријумфује, да, али ствари, добра, животи, између осталог, увек се губе на обе стране.

Дакле, мржња никада не води ни до чега доброг, већ управо супротно, покушајмо да је избегнемо.

Теме у мржњи