Концепт у дефиницији АБЦ

У свом најширем смислу, хранљива материја се односи на све што храни или храни, то јест, што повећава супстанцу, било животињског или биљног тела..

Храна која даје живот и енергију живом организму

У међувремену, његово конкретније значење нам то говори Хранљиве материје су они хемијски производи који долазе споља из ћелије и то су оно што ће јој требати да би могла да обавља своје виталне функције.

Ћелија апсорбује хранљиве материје и трансформише их кроз метаболички процес биосинтезе, који је познат као анаболизам, или ако то не успе, деградацијом, како би се добили други молекули.

Од свих различитих супстанци од којих се састоји храна, испоставља се да су хранљиви састојци они који најактивније учествују у метаболичким реакцијама. Кисеоник, вода и минерали су основни хранљиви састојци које биљке конзумирају и које им треба живе, док ће се људи и животиње хранити биљкама и другим Животиње.

Они помажу у развоју важних функција за тело

На крају крајева, хранљиве материје су оне супстанце које су живим бићима потребне да би наша тела одржала у животу, а зашто не и здрава. Хранљиве материје се могу добити конзумирањем других живих бића, као што је случај са тзв

организми потрошачи, или се могу произвести кроз процесе које генерише сам организам, при чему је ова друга ситуација типична за аутотрофне организме (бактерије и биљке).
Енергија, а помоћ у ефикасном испуњавању неких веома релевантних функција организма су основне мисије хранљивих материја. Међу њима можемо истаћи масти, Угљени хидрати, витамини и протеин.

Међу супстанцама које чине хранљиве материје које конзумирају сва жива бића и које немају а фотосинтетички капацитет (исто рећи да нису биљке) се рачунају: витамини, липиди, протеини и Угљени хидрати.

Људска бића узимају хранљиве материје и из животињског и из биљног царства, узимајући у обзир да ми нисмо у стању да их произведемо. Човекова исхрана се мењала током векова, где су еколошка и друштвена питања и обичаји, између осталог, модификовали исхрану коју је конзумирао. Данас су могућности које имамо хранљивих материја на дохват руке свакако фантастичне, што нам омогућава да имамо храњење разнолик.
Сада морамо нагласити да данас није све ружичасто по овом питању и многи људи који не проналазе Баланс У уносу хранљивих материја могу да пређу баријеру и западну у веома честу болест у овом тренутку и такође опасну због последица које може имати, као што је гојазност.

Класификација

У зависности од улоге коју имају у метаболичким функцијама, хранљиве материје се могу класификовати у две велике групе, тј есенцијалне хранљиве материје (Они су од виталног значаја за организам, али их он не може синтетизовати већ их узима из средине у којој живи) и неесенцијалне хранљиве материје (Они нису витални и у неким ситуацијама се могу синтетизовати преко молекула прекурсора).

У међувремену, можемо пронаћи другу врсту класификације која се врши према потребној количини коју ћелије захтевају и тако налазимо макронутријенти (потребно у великим количинама дневно, као што је случај са протеинима и који чине исту основу било које дијете) или микронутријенти (Они којима је потребна, али у веома малим количинама и који обично делују као регулатори енергетских процеса).

А такође нам говори и улога коју они играју енергичан (Служе за добијање енергије и да организам може да испољи своје неопходне функције, масти, угљене хидрате и протеине), пластике (формирају структуру организма и олакшавају његов раст, као што су угљени хидрати, липиди, минерали, протеини) и регулатори (контролисаће хемијске реакције метаболизам, као што су натријум или калијум).

Протеини, угљени хидрати, липиди, минерали...

Енергетски хранљиви састојци, протеини, угљени хидрати и липиди се сматрају на овај начин јер су подложни оксидацији да би тело обезбедило енергију, док нам витамини и минерали не обезбеђују енергију већ своју функцију Главна је регулација метаболичких реакција иу неким случајевима, као што је калцијум, имају функцију структурни тип.
Говорећи у терминима нормалног контекста, угљени хидрати и масти имају функцију пар екцелленце која је да служе као енергија за тело. Хидрати обезбеђују енергију која се користи одмах или се може резервисати, док се масти истичу као резервна енергија. Протеини имају одговорност да се формирају и поправе структуре ткива које то захтевају и наравно не могу се узети као енергетски унос.

Нутриентс Топицс