Концепт у дефиницији АБЦ

Концепт бесконачности може се разумети и са математичког и са филозофског аспекта. Бесконачност се може дефинисати као све што нема граница, долази од латинске речи бесконачан, или томе нема краја. Концепт бесконачности је несумњиво концепт великог сложеност и одвајање будући да се ништа од онога што знамо у свакодневном животу не може сматрати таквим.

Људско биће уговор кроз своју историју дефинишу појам бесконачности с обзиром на филозофска питања и матх. У том смислу, оба аспекта концепта се спајају када се схвати као апстракција. Бесконачност у свим случајевима представља оно што нема ни једно ни друго почетак нити крај, који је трајни континуум у чијем се развоју не може одредити крајња тачка.

Концепт бесконачности је за многе културе и цивилизације повезан са самим животом и да је постојање живих бића представљено из вечног циклуса рађања, развоја и смрти, посебно за религије и културе које одржавају своје веровање у животу иза смрти. Истовремено, бесконачност се може представити свемирским простором, коме још није позната граница и који се у очима људи појављује као немерљив простор.

Бесконачност је увек представљена симбол слично осмици (8) у којој постаје видљиво како нема почетне ни крајње тачке и како све што се дешава унутар тог простора означеног линијом је предодређено да настави да кружи у њему у а стални.

Коначно, може се рећи да се концепт бесконачности примењује у областима математике, физике и других наука. У њима приступ бесконачности мора гледати са апстракцијом и са покушајем да се објасне апстрактни феномени који га представљају (као што су периодични бројеви, између осталих).