25 Фоничких примера

Тхе фонетика је дисциплина лингвистике која проучава реализацију и перцепцију звукова језика, било одређеног језика или више језика.

Фонетика је одговорна за описивање звукова језика, промена у изговору које постоје у оквиру истог језика (било због протока времена или у зависности од места), производњу звукова у односу на потешкоће које људи могу имати у говору или разумевању звукова, који могу бити повезани са људским бићима или са технологије.

Фоноти су минимална јединица фонетике и физичке су реализације лингвистичких гласова, јер су они гласови који омогућавају разликовање значења. Проучавање телефона помаже да се утврди како се изговарају звуци језика.

За представљање телефона или звукова језика користе се фонетски симболи који увек иду између заграда. На пример: [ɾ] представља звук "р" за царо.

Различити фонетски симболи чине фонетско писмо, које може бити регионално, односно припада одређеном језику и одређеном региону. На пример: [с] ће се користити за представљање звука з речи „ципела“ из Рио де ла Плате, али ће се [θ] користити за представљање звука з из шпанског полуострва.

Поред тога, постоји и АФИ (Међународна фонетска абецеда) која садржи све фонетске симболе свих језицима света и који се користи за извршење фонетске транскрипције телефона, речи или изјаве.

Фонетика се разликује од фонологије, јер је у првој материјална и конкретна реализација језички гласови а у другом се проучава ментално представљање гласова које је увек апстрактан.

Обе дисциплине се допуњују, јер фонетика проучава какви су звуци, а фонологија проучава како нам ти звуци омогућавају да разликујемо значења у језику.

Према предмету проучавања и његовој примени, разликују се три гране фонетике: акустичка, слушна и артикулаторна.

Акустична фонетика

То је она грана фонетике у којој се проучавају звучни таласи. За извођење ових студија користе се спектрограми или други инструменти који мере звучне таласе. Овим мерењима се могу утврдити акустичке карактеристике сваког звука.

Аудитивна фонетика

То је она грана фонетике у којој се проучава како људи перципирају звукове. На пример, у речи „апотека“ „а“ се изговара као „е“ [е] у интервокалном контексту, али прималац то увек тумачи као „а“ [а].

Осим тога, слушна фонетика се бави проучавањем других звучних феномена језика, као што су интонација и нагласак. На пример, питања имају узлазну интонацију, а искази силазну. Захваљујући интонацији, људи могу разликовати питање (Данас је уторак?) Од изјаве (Данас је уторак).

Артикулаторна фонетика

Артикулациона фонетика је грана која се бави проучавањем физиолошких процеса укључених у производњу телефона, односно звука језика.

У оквиру истог језика, гласови се класификују узимајући у обзир различите карактеристике. Тхе сугласници Они су класификовани према:

Сви самогласници су гласовни и усмени и класификовани су према:

Један телефон се увек разликује од другог по једној или више карактеристика. На пример: р за царо [‘каɾо] и двоструко р за ауто [‘ каро] се разликују јер [ɾ] вибрира једноструко, а [р] вишеструко вибрира.

Примери фонетике

1. [б] је билабијални, стоп, звучни и усмени сугласник.
2. [п] је билабијални, стоп, безвучни и усмени сугласник.
3. [ɲ] је палатални, зауставни, звучни и назални сугласник.
4. [тʃ] је поставеоларни, африкатни, безвучни и усмени сугласник.
5. [к] је веларни, фрикативни, глуви и усмени сугласник.
6. [ʒ] је поставеоларни, звучни фрикативни и усмени сугласник.
7. [ɱ] је лабиодентални, фрикативни, звучни и назални сугласник.
8. [г] је веларски, стоп, звучни и усмени сугласник.
9. [с] је алвеоларни, фрикативни, глуви и усмени сугласник.
10. [т] је зубни, зауставни, безвучни и усмени сугласник.
11. [а] је фарингеални самогласник, широк, широк и делабијализован.
12. [е] је предњи самогласник, широк, широк и делабијализован.
13. [и] је предњи самогласник, узак, редукован и делабијализован.
14. [ɔ] је широк, широк и лабијализован задњи самогласник.
15. [у] је задњи самогласник, узак, редукован и лабијализован.
16. Фонетска транскрипција тацо [‘тако].
17. Фонетска транскрипција сира [‘цесо].
18. Фонетска транскрипција девојке [‘девојка].
19. Фонетска транскрипција роја [‘рокса].
20. Фонетска транскрипција норме [‘нɔɾма].
21. Фонетска транскрипција пса [‘али].
22. Фонетска транскрипција срца [кора'сон].
23. Фонетска транскрипција речи фли [‘мɔхка].
24. Фонетска транскрипција цртежа [ди‘βуко].
25. Фонетска транскрипција угла [‘аŋгуло].

Може вам послужити: