Дефиниција титлова и конвенционалних титлова

Индира Ахмед Фернандез | Јан. 2022
Дипломирани шпански језик

Историја

Опциони систем титловања појавио се у Сједињеним Државама 1970-их, са циљем преношења додатних информација путем телевизије. Одговор заједнице глувих на овај феномен био је веома ентузијастичан и његова употреба се постепено проширила на све визуелне медије. Иако његова употреба није масовна или апсолутна, њен значај је довео до њеног присуства у готово свим медијима, укључујући мобилне апликације. У неколико земаља је обавезно укључити декодер који омогућава његов пренос у дизајн од телевизија.

За разлику од конвенционалних титлова, титлови имају за циљ да превазиђу лингвистичко, јер изражавају аудио елементе и догађаје који се дешавају изван дијалог. Ови елементи се често могу превидети у Перцепција људи са мекано место слушне, пошто су то аудио емисије које се понекад јављају изван визуелног кадра.

На пример: Камера се фокусира на две особе које разговарају, али позадинска бука указује да је неко разбио прозор у оближњем простору. Овај догађај није снимљен на екрану и биће назначен звуком ломљења стакла, поред реакције тела протагониста приче. сцена.

Функционисање

Опциони титл за глуве и наглуве особе шаље се кроз ред 21 рамови у НТСЦ системима, аналогна телевизија. У дигиталној телевизији то је чешће Формат универзална верзија СМПТЕ-334-1, способна да усвоји ДТВЦЦ (Дигитал Телевисион Цлосед Цаптион) као и друге електронски системи података у ВАНЦ (по вертикалним помоћним пакетима) у погледу СДИ сигнала и ХД-СДИ.

Један од најзанимљивијих аспеката преноса овог система је да када дође до дијалога, парламент се налази у на екрану испод особе која то говори, на овај начин ће бити мање забуне око тога ко је и у шта укључен тренутак. Упркос постојању универзалног облика, сваки регион има своје шифре, са којима ће се заједница идентификовати.

Постоје два начина да се то уради. Могу се користити и за преносе уживо као и за снимљене емисије. У другом случају је једноставније, пошто се транскрибују сви подаци, који су спремни и снимљени за тренутак у којем желите да видите садржај. Конвенционални титлови такође функционишу на овај начин.

У директним преносима ствар је мало компликована, јер се користи неки систем за препознавање гласа на којем се текст произведене и пренете. Слаба тачка ових програма је машинско учење, јер је неопходно креирати гласовне моделе за сваки тумач, који мора да понавља текстове наглас тражећи боље разумевање интонације машине или особине говора. То ће значити да се у симултаном диктату за пренос уживо генерише мање грешака и да се информације могу примати на оптималан начин.

друге функције

Иако је главна функција затвореног титла да доведе већину аудиовизуелних информација глувим или наглувим особама, друге предности су истакнуте у апликација овог система.

Овај модалитет се такође примењује у веома бучним срединама (као што су аеродроми) или на местима где се мора одржавати тишина (као што су одређена болничка крила). Ово обезбеђује потпуни пријем информација које су намењене за пренос.

Исто тако, успешно се користи у учење страних језика (или у овом случају језика видеа), пошто имате текст и изговор у истом пакету. У том смислу, такође је важно имати на уму да ће то помоћи да се разумеју одређени идиоми или о којима говорите конкретна места, пошто ће углавном бити лексикографски прилагођена начину земље или региона у коме се налази запослити.

Библиографија

Комисија за аудиовизуелну уметност: о титловима и аудио опису.

Деда Мраз, Р.: Шта треба да знате о титловима.