10 примера монолога о животу

А монолог о животу то је говор у коме један учесник размишља или разговара сам са собом о сопственом постојању или о постојању људског бића.

Тхе монолог спроводи га једна особа или један лик који, кроз афирмације, питања и одговоре, размишља или медитира о стању људи, разлогу постојања људске врсте, свакодневном животу, њиховим мислима, осећањима или њиховим историје.

Монологи се углавном налазе у драмским, поетским и приповести а захваљујући њима читаоци и гледаоци могу да сазнају о психолошким карактеристикама ликова.

Постоје три врсте монолога:

Примери монолога о животу

1. фрагмент оф Живот је сан, од Педра Калдерона де ла Барке. Лик размишља о свом постојању и о илузији и сну живота.

СЕГИСМУНДО: Истина је; па да потиснемо
ово жестоко стање,
овај бес, ова амбиција
У случају да икада сањамо
И да хоћемо, јер јесмо
у тако јединственом свету,
да је сам живот сањарење;
а искуство ме учи
да човек који живи сања
шта је до буђења.
Краљ који је краљ сања и живи
са овом обманом која заповеда,
располагање и управљање;

instagram story viewer

и овај аплауз који добијате
позајмљено, на ветру пише,
и претвара га у пепео
смрт (јака несрећа!);
да има оних који покушавају да царују,
видећи да мора да се пробуди
у сну смрти!
Богаташ сања о свом богатству
да вам нуди више пажње;
јадни страдалник сања
њихова беда и њихово сиромаштво;
сања онај који почиње да расте,
сања онај ко се труди и претвара се,
ко вређа и вређа снове;
и у свету, у закључку;
свако сања оно што јесте,
Иако то нико не разуме.
Сањам да сам овде
ови затвори напуњени,
а то сам сањао у другом стању
што сам себе видео ласкавије.
Шта је живот? лудница
Шта је живот? илузија,
сенка, фикција,
а највеће добро је мало;
да је сав живот сан,
а снови су снови.

1. Одломак из "Обележја на зиду", од Вирџиније Вулф. Лик размишља о постојању и познавању живота.

Али када је у питању бренд, заиста нисам сигуран. Уосталом, не мислим да је то био траг који је оставио нокат; била је превелика, преокругла. Могао сам да устанем, али да сам устао и погледао је, постојала је шанса десет према један за коју не бих знао са сигурношћу; јер када нешто урадиш никад не знаш како се то догодило. О да, мистерија живота, нетачност мисли... Незнање човечанства... Да покажемо колико мало контроле имамо над својом имовином - колико случајно да ли је наш живот, после толико цивилизације-, дозволите ми да набројим неколико ствари од свега што губимо током живота, почевши од губитка који одувек ми се чинило најмистериознијим од свих: која мачка уме да жваће или који миш уме да гризе, три бледоплаве кутије за књиговезнице књиге? Затим су дошле кутије кавеза за птице, гвоздених обруча, металних клизаљки, Лонац за ћумур у стилу краљице Ане, даска за ситнице, оргуље... све је нестало, а такође накит.

1. фрагмент оф Хамлет, принц од Данске, од Вилијама Шекспира. Лик рефлектује живот, смрт, разум, освету, савест и постојање људског бића.

ХАМЛЕТ Бити или не бити, то је питање. Шта је достојније деловање духа, претрпети продорне ударе неправедне среће, или супротставити оружје овој бујици несрећа и стати на крај дрским отпором? Умрети значи спавати. Не више? А сном, да кажемо, готове муке и муке без броја, наслеђе наше слабашне природе... Ово је термин за који треба да се пријављујемо. Умрети значи спавати... а можда и сањати. Да, и видите ту велику препреку, јер с обзиром на то какви се снови могу појавити у тишини гробнице, када смо напустили ове посмртне остатке, веома је моћан разлог да нас заустави. Ово је разматрање које чини нашу несрећу тако дугом. Ко би, да није ово, трпео спорост судова, безобразлук запослених, увреде које заслуга већина недостојних људи, мука лоше плаћене љубави, повреде и повреде старости, насиље тиранина, презир поносан? Када би онај ко ово трпи, могао да обезбеди мир само бодежом. Ко би могао да трпи толики угњетавање, знојење, стењање под теретом мучног живота, да није страх да постоји нешто више иза Смрти (оне непознате земље из чијих се граница ниједан путник не враћа) срамоти нас у сумњама и тера нас да трпимо зла која ограда; пре него што кренемо да тражимо друге за које нисмо сигурни? Ова далековидост од свих нас чини кукавице, па је природна нијанса храбрости ослабљена бледим лаковима опрезности, компаније од већег значаја за ову једину путању промене разматрања, се не извршавају и своде се на сујетни дизајни.

1. фрагмент оф Страст према Г.Х.од Цларице Лиспецтор. Лик размишља о животу, постојању, стварности и нарацији.

Јуче сам, међутим, сатима и сатима изгубио своју људску монтажу. Да је имао храбрости, пустио би ме да останем изгубљен. Али бојим се онога што је ново и бојим се да живим оно што не разумем; Увек желим да имам гаранцију да, барем, мислећи да разумем, не знам како да се препустим дезоријентацији. Како објаснити да је мој највећи страх управо везан за биће? А ипак је то једини начин. Како објашњавате да је мој највећи страх управо то да живим оно што се дешава? Како објаснити да не могу да поднесем да видим, само зато што живот није оно што сам мислио него други? Као да сам раније знао шта је! Зашто виђење производи такву неорганизованост?

(...) Желим да знам шта сам, губећи, добио. За сада не знам: само оживљавањем себе ћу живети.

Али како да ме оживи? Ако немам природну реч да кажем. Да ли ћу морати да измишљам своју реч као да је оно што ми се догодило требало да створим?

Ја ћу створити оно што ми се догодило. Само зато што се о животу не може испричати. Живети се не може живети. Мораћу да стварам о животу. И без лагања. Створите да, лаж не. Стварање није машта, већ постоји велики ризик приступа стварности. Разумевање је креација, мој једини пут. Требаће ми с напором да преведем телеграфске сигнале, преведем непознато на језик који не познајем, а да чак и не разумем чему ти сигнали служе. Говорићу тим месечарским језиком који, да сам будан, не би био језик.

1. фрагмент оф Чекајући Годоаод Семјуела Бекета. Лик настоји да покаже немогућност дефинисања шта су живот и постојање.

СРЕЋА: С обзиром на постојање, о чему сведоче недавни јавни радови Поинцона и Ваттмана, личног бога који је брадат бела цуацуа ван простора време која са висине своје божанске апатије њена божанска афазија њена божанска афазија нас веома воли са неким изузеци...

…не зна се зашто али то ће доћи и она пати колико и божанствена Миранда са онима који јесу, не зна се зашто али се има времена у мукама у ватрама чије ватре пламен мало по мало да траје још мало и ко може да сумња да ће коначно запалити греде које ће на тренутке тако плаве и тако мирне донети пакао облацима мирно са мирноћом која није мање добродошла јер је испрекидана али не предвиђамо и сматрајући с друге стране да ће као последица истрага недовршена немојмо да предвиђамо недовршена трагања али је ипак крунисана Академијом антропопометрије у Берну у Бресе де Тесту и Конард је основана без друга могућност грешке осим оне која се односи на људске прорачуне која је установљена као последица недовршених незавршених истраживања Тестуа и Конарда установио шта...

... из тога следи да следи да се зна али да не предвиђамо није познато зашто је као последица дела Поинсона и Ватмана тако јасно тако јасно да је у С обзиром на дела Фартова и Белчера недовршена недовршена, не зна се зашто за Тестуа и Конарда недовршена недовршена испада да човек супротно од супротно мишљењу да је човек у Брессе де Тус и Цонард да је човек укратко једном речју да је човек једном речју укратко упркос напретку одлагање хране и отпада је пред губитком на тежини, а притом се не зна зашто упркос импулсу физичке културе бављење спортовима као што су тенис, фудбал, трчање и бициклизам, пливање, јахање, авијација, певање, тенис, веслање клизање и даље…

Може вам послужити: