10 примера идиле

Тхе идила То је кратка поетска композиција која се бави љубављу, пријатељством или музичким двобојима и има идеализовано природно окружење за окружење. На пример: "Идила И", одТеокрит (310-260. п.н.е.) Ц).

Идила припада лирски, јер изражава осећања, мисли, размишљања или расположења. Генерално, у овој врсти песама обично се причају приче, које може испричати а приповедач или их могу развити дијалози било монолозима.

Прве идиле развили су у старој Грчкој Теокрит, Бион из Смирне и Моск из Сиракузе. Ове врсте композиција су преузели различити шпански песници, као што су Игнасио де Лузан и Лопе де Вега, у 16., 17. и 18. веку.

• Може вам послужити: Поезија

Карактеристике идиле

• ликови. Ликови су најчешће пастири или сељаци, али могу бити и песници или митолошка бића.
• буколичка тема. Генерално, централна тема је љубав, али се могу описати и други појмови, као што су јадиковање, активности пастирског живота, лепоте простора или неке теме грчко-римске митологије.
• Спаце. Место је описано помоћу лоцус амоенус
  instagram story viewer
  , књижевна тема која се састоји у карактеризацији села или других природних простора као пријатних и идиличних.
• Структура. Идила се, генерално, састоји од стихови мале уметности (оне које имају између два и осам слогова), али у неким случајевима садржи стихове главне уметности (оне који имају више од осам слогова). Такође, можете имати један или више строфе, пошто за ову врсту песама не постоје одређена метричка правила.
• Реторичке фигуре. У идилама се користе различите реторичке фигуре, као нпр топографија, тхе хипербола, тхе метафора или портрет, са циљем генерисања естетског ефекта.

примери идиле

1. Фрагмент „Идиле ВИИИ. Буколични певачи, од Теокрита (310-260. п. Ц.)

Дафнис лепа стада
Његови волови, као што је познато, једног дана,
И Меналкас, та пећинска планина
Чувајући своје овце, путовао је,
Изашао јој је у сусрет. коса
Плавуша обе је била,
А ни један ни други младић
Бозо је и даље показивао;
У притискању звучне фруле
Обојица су били дешњаци
И оба до два у певачким мајсторима.
Меналкас је једва видео сингл
Дафнис је тако слатко рекао:

Меналцас.
Дафнис, чувар јата који мучу!
Хоћеш да певаш са мном?
Кунем се у то кад год инсистирам на борби
Сигурност да ћете победити склониште.

И тако је Дафнис одговорио свом пријатељу:

Дафнис.
Опуштеног сивог пастира и шарма,
Меналкас, велики флаутиста!
Никада ме нећеш победити чак и ако толико
Дуни, пукни грло певајући. (…)

1. Фрагмент „Идиле Кс. Жетеоци”, од Теокрита (310-260. п. Ц.)

(…) Милон.
Нисам хтео да те повредим.
Пожњети жетву, и то у част свог пријатеља
Певај нам: да си био музичар не заборављам,
И тако ће умор бити мањи. (…)

шишмиш.
Тамно љубичаста је
И зумбул нијансира црну нијансу;
Али њена лепота сија
На цветном тепиху
А у вијенцима његова лепота задивљује.

од цитисуса козе,
А од козе вук хода.
од којих земља обрађује
до плуга се наслања
Ждрал: твоје лице ме фасцинира.

Надам се благо
Имао сам најбогатијег Креза!
урезан у злату
Наше слике би виделе
У свом храму Богиња Китере.

Са пеном или ружом
Раније би показао олтар
И драгоцену фрулу;
Ја у плесачкој одећи
И са новим сјајним ципелама.

Цхарминг Бомбсхелл!
Какве коцкице су твоје ноге боје снега
Твој фасцинантан глас.
Али авај! мој лаки језик
Не усуђује се да набраја ваше милости. (…)

1. Фрагмент "Идиле ИИ", из Биона из Смирне (живео крајем 2. века пре нове ере). Ц.)

Кроз зелену шуму
густе дебљине
никада не продиру
зраци сунца,
Са мрежама и трском,
И о птицама у потјери
лутао голобради
Слатки ловац.
седећи у гранама
Из лиснатог сандука.
изненада погледао
Крилатој љубави:
Срећан дечко
Сакупила се његова трска
И рече у својој радости
Са детињом искреношћу:
„О, каква велика птица!
Какав плен да натерам да идем!
Неће бити ловаца
Ускоро који ја.
да сам највештији 
Рећи ће у један глас
Видевши то у мојим мрежама
Таква птица је пала. (…)

1. Фрагмент "Идиле В", из Моско де Сиракузе (живео у 2. веку пре нове ере). Ц.)

(...) Несрећном рибару
Тужан живот у срећи одговара:
Код куће имате брод
И таласи код куће.
њихових плаћених послова
Море му ускраћује мерцедес,
А њихове мреже тешко могу
Неизвесно тражење лова.

За мене лисната банана
Својом сенком ме фасцинира,
И са суседне чесме
Поласкан сам слатким јауком.
Мек је онда мој сан,
Јер сељак не плаши,
Али то отупљује и воли
Пријатно је чути.

1. Фрагмент „Идиле ИИИ. Дафне и Даметаса, Естебан Мануел де Вилегас (1589-1669)

Ио

Дафне и Даметас су се окупили,
један пастир коза, други каубој,
док неки немирно пасу
а други сунце бежи жестоко,
који за најтајније паузе
а које, када дува слаб северни ветар,
уз пријатне расејане сенке,
са миром уживан, са милошћу покренут.

ИИ

Био је снажан, да, Дафне, и млад,
на тешко вежбање тада дато.
Даметас младић, али не тако нов
у пословима чувања стоке.
Управљај лоповима тамариска и божиковине,
и свака капа крунисана
од дивље маслине и ловора, а после њих,
смеђе торбе на белим крагнама.

ИИИ

Лења беспослица и тешко лето,
од тешког дремежа па гроба,
шапат Зефира и реке,
хлади сенку, свађај птицу,
продужено стадо и коза
још није уморан од нежног задовољства,
у Дафни су изазвали вољни глас,
а у Даметасу касније глас и одговор. (…)

1. Фрагмент „Идиле Дон Кандида Марије Тригероса поводом смрти господина Дон Агустина Монтијана и Лујанда, између римских аркада, Легбинто Дуличио”, Цандидо Мариа Тригуерос (1736-1798)

Алекис.
Амнитас пријатељу, нема на чему:
када се нађем у твом присуству,
срце ми се шири од радости.
Нисам те видео од тог дана
да на хладним обалама потока
Чуо сам те како певаш тужне авантуре
несрећне Циане и њеног оца.

Аминтас.
Драги Алексис, буди добро пронађен;
овде можемо да претражимо, ако желите,
неко скривено и скривено место
где у хладној хладовини седимо,
и можемо разговарати како хоћемо.
И ја сам са задовољством чуо хиљаду пута,
твоји слатки гласови: сваки пут кад погледам
ове џунгле, сећам се како радо
Чуо сам те како певаш у другим временима
праведна смрт Аталије,
сјајна ћерка сјајне мајке. (…)

1. Фрагмент "Леандер и херој, анакреонтски мит", Игњатије Лузански (1702-1754)

Муса, шта ти знаш?
грешке, заблуде
добра и зла
финих љубавника.
Реци ми, ко је био Леандро?
Какав Бог или какво зло
звезда у жестоким таласима
пресече нит свом животу?
Леандро, кога хиљаду пута
тешке вежбе
стадиона
од ружа и мирта
већ у снажној борби,
већ са јаким диском,
било трчање или пливање,
вешт, полетан, непоражен,
вољени херој божански
прелепо вундеркинд
Сесто се дивио и Абиду
о томе колико лепотица.
Црна коса, поносна
са природним коврџама,
побољшање врата
искрене стоке.
У сразмери и гала
лица, струка и полета,
хтео да се шепури небом
пажљиви ходочасници. (…)

1. Одломак из "Одсуства", Хуан Мелендез Валдес (1754-1817)

Са љубичастог неба
сенке терају
ружичаста зора
смејање до земље;
и Пхиллиес, болно
од зла одсуства,
долине Отеа
у сузама залива.
слатки каранфил,
кад се једва рачуна
седамнаест априла
невина и лепа,
у тужној самоћи
њен дечак је оставља,
онај на чистини Тормес
отишао је у Ересму.
богати предрадник
тамо пише да покушава
сачувај га, и то Пхиллиес
заувек га изгубити.
ко по туђем укусу
држао своју звезду
превари се будало
ако мислите слободно.
смрзнута старост
ригорозно осуђује
бујно цвеће
пролећа.
Несрећни Пхиллиес
замислите вечно
сати које су потребне
добре вести.
"Ох!", каже он, и у небо
очи подижу,
очи му покриле
ужаса и туге,
„О, колико ме чека
дуела и жалби!
само размишљам о томе
груди ми се смрзавају. (…)

1. Фрагмент „Идиле И. Анфрисо до Белиса, Гаспар Мелхор де Јовеланос (1744-1811)

Бетис који лежи
на зеленој обали,
дакле пастор Анфрисо
јадао се једног дана,
окривљујући презир
о окрутној Белиси:

- Дозволи праведно небо,
немилосрдна нимфа,
да у невољи плачем
Видимо се једног дана
дозвољавају богови
увек поштена љутња
то са твојим плачем и жалбама
утеши ме мој.

Кад онај кога обожаваш
исмејан и увређен,
жалиш се до небеса,
планине и силве;
кад твоје незахвално лице
открити рушевину
бесне љубоморе,
љубоморног беса;
а кад твоје очи
убиствена светла
бриге потамне,
туге и бдења,
и непрекидно плакање
Гледао сам их увеле;
онда, утешен,
моја тужна душа
заборавићеш своје туге,
његове невоље и невоље;
затим горући крик
да ми данас залива образе,
при погледу на твоје сузе
претворити у смех;
затим мука
то растужује моје срце,
жудње које те муче,
љубомора која га боде,
биће размењени по укусу,
утехе и радости. (…)

1. Идила која је део монолога Тхе Доротхеа, Лопе де Вега (1562-1635)

(...) Шта хоћу ту душу
плач дестилован
До са твојим
Ова јединица се удвостручује;

да од мог плача
док не умреш молим те,
тако слатке мисли
Они ће касније бити феникси.

У бронзи његова сећања
Са вечним опеклинама
Љубав, не са оловом,
Отисци на меком папиру.

О светло, оставио си ме!
када ће то бити могуће
Нека те душа опет види
А шта ти анимираш овај живот?

Моја усамљеност се осећа...
Али ох!, тамо где живиш,
О мојим лудим жељама
У слатком миру се смејеш. (…)

Референце

• Гонзалес, Кс. (2018). — О тужне самоће! Пискатне идиле и лирска путовања Тхе Доротхеа. Оливар: часопис за шпанску књижевност и културу, 18(28), е038. https://doi.org/10.24215/18524478e038
• Герм Мануалс. (с.ф.). Уметност прављења стихова.
• Монтанер, А. (2015). Речник жанрова и лирских модалитета хиспанске књижевности. ДОИ: 10.13140/РГ.2.1.2607.5368
• Рубио Ескудеро, Ц. (2015). Идила. Ин Шпански речник међународних књижевних термина. Преузето 9. маја 2022. из http://www.proyectos.cchs.csic.es/detli/sites/default/files/Idilio.pdf

Пратите са:

• одес
• Еклога
• Епиграм
• сонети
• Ја лирски и ја поетски
• врсте поезије