100 примера паремија

Тхе паремија То је кратка, сентенциозна и генијална изјава, народног порекла, која се увек преноси, у којој се изражава савет, поука или морална рефлексија. Ово се обично назива изреке, пословичне фразе и локуције, дијалози, афоризми, пословице. На пример: Онај што много покрива, мало стишће (река).

Реч "паремија" потиче из грчког пароимиа, састављен од префикса за-, што значи 'поред' или 'у име', и од речи чујемо, што значи 'пут'. Односно, односи се на ствари које се говоре на путу или, како Антонио Мацхадо потврђује у пословице и песме, до такозване „шетачке мудрости“. Паремије су фиксиране у говору и део су социокултурног наслеђа говорне заједнице.

Паремиологија се назива проучавање паремија, и то је дисциплина посвећена састављању њихове типологије у репертоаре, речнике или корпус.

• Такође видети: Изреке, пословице и прогласи

Врсте паремије

Различити типови паремије могу се груписати у две велике групе: оне опште употребе (углавном анонимне) и оне за научену употребу (познатог порекла).

ПАРЕМИЈЕ НАРОДНЕ УПОТРЕБЕ

• Саиинг. То је та ограничена реченица која се користи за давање примера, позивање на размишљање или давање неког учења о нечему. То је паремија анонимног порекла и популарне употребе, чија је структура, генерално, двочлана. Има мнемоничке елементе и има универзалну вредност истине. Изреке чине највећу групу паремија. Они се могу сврстати у две велике групе према тематско-семантичким критеријумима:
  • Опште пословице. Они су ти који се баве универзалним питањима. То могу бити моралне изреке (Опрез је наоружан), медицинске изреке (На хладно, са бокалом) и економске пословице (Ко чува, нађе).
  • Рестрицтед Саиингс. Они су ограничени, временски и просторно, и на одређене групе говорника. Деле се на временске и метеоролошке пословице (април, хиљаде вода), радне пословице (За Сан Мартин, убијте свој гуаррин и откријте своје вино), сујеверне изреке (Преступна година, злокобна година) и географске пословице (Ко није видео Севиљу, није видео ни чудо).
• пословична фраза. То је она фраза којом се реченица изражава као пословица. То је паремија анонимног порекла (генерално) и популарне употребе. Његова структура је једночлана и не садржи мнемоничке елементе. На пример: Мртав краљ, стави краља.
• Дијалогизам. То је она паремија анонимног порекла и популарне употребе, која има двочлану или трочлану реченичну структуру. Представљен је као наративни микротекст, у коме се дијалог је суштински део. Обично садржи мнемоничке елементе и комични ефекат или ироничан. Она нема истинску вредност: заснована је на личном искуству сваког лика. Постоје три типа дијалогизма: бимембре форма (Рече магарац мазги: "Иди (до) тамо / стадо овамо, дугоухи"), квартални облик („Ништа није било око ока“, рекла је једна старица и држала око у руци) и дијалог који се састоји од питања и одговора без наративног гласа који се залаже да се разјасни ко од саговорника говори (Где идеш? ─За бикове. ─Одакле долазиш? ─Од бикова).
• пословична локуција. Сматра се паремијом само када је обдарена осуђујућим карактером. Има анонимно порекло и од популарне је употребе. Представља реченичну структуру чије је вербално језгро коњуговано у временске прилике, особа, изглед и режим. Обично има хумористичке елементе и има универзалну вредност. Многим пословичним фразама претходи негативна командна формула: На пример: Не морате започети кућу са крова.

ПАРЕМИЈЕ КУЛТУРНЕ УПОТРЕБЕ И ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА

• Афоризам. То је сентенциозна изјава, коју карактерише образовано порекло и познато порекло. Генерално, афоризми су били или се приписују познатим људима, било стварним или измишљеним, свих времена. Такође се називају максиме, апотегме или реченице, афоризми се могу класификовати према свом садржају и пореклу у:
  • етички афоризам. На пример: Упознајте себе (приписује се Талесу из Милета или Хилону из Спарте).
  • политички афоризам. На пример: човек је политичка животиња (из Аристотела, Политика 1)
  • Афоризам научног или стручног порекла. На пример: Целина је већа од дела (из Еуклида, Елементи).
• пословица. То је та сентенциозна изјава, коју карактерише образовано порекло, познато и древно порекло. Обдарена је озбиљним тоном и идиоматском градацијом. Они потенцијално могу бити различити. По пореклу пословице се могу поделити на:
  • грчко-латинска пословица. На пример: Акуила нон цапит мусцас (Орао не лови мухе).
  • библијска пословица. На пример: Бог је створио човека на своју слику и прилику (СЗ, Генесис 1,27)
  • Пословице из других извора. Обично су праћени метајезичким коментарима у стилу „како каже кинеска/арапска пословица“.

Треба напоменути да многе паремије култивисане употребе добијају популаран карактер представљањем високе фреквенције у својој употреби, у некултурним говорним регистрима. од заједница које игноришу њихово порекло, због чега се многе од њих обично појављују у пословицама или се обично сматрају фразама пословичан.

Класификација паремија

Истовремено, паремије се могу класификовати на:

• праве паремије.То су оне које се тичу запажања и идеја установљених на основу обичаја и понашања људи, према становишту одређене заједнице. Састоје се од поучне, поучне и критичке намере против понашања сматра морално погрешним и то се мора исправити према моделима описаним у паремија. На пример: Докона младост, болесна старост.
• Шаљиве или ироничне паремије. То су они које карактерише углавном смешан и забаван садржај у коме је истакнут дијалогизам, као да говорник разговара сам са собом или се позива на говор друге особе, животиње или ствари персонификовани. На пример: Рече млеко вину:„Нема на чему, пријатељу, ако ми ниси непријатељ.
• научне паремије. То су они који изражавају научну намеру и имају културно порекло, због чега се углавном користе у оквиру одређене области знања. То значи да ће паремија имати смисла само унутар овог поља. На пример: Боље је лоше поравнање него добра тужба.
• Витешке или јуначке паремије. То су они који садрже скуп идеала који су коришћени за охрабривање и уздизање витезова средњег века. Паремиа цхивалресца у појединим случајевима укључује мото у коме је олакшано разумевање садржаја, као и надимак у којима су древни витезови изражавали своју намеру да се сукобе и боре, иако су многи од њих захтевали а Објашњење. Међу овим паремијама истичу се ратни поклич, мото и епска паремија. На пример: За мог краља и за своју веру, или ћу умрети или ћу победити (Буердо у Астурији).
• Рекламне или пропагандне паремије. То су они направљени са намером да се промовише производ или услуга, да се привуку купци или друга понашања. На овај начин, паремија се примењује за постизање дивљења, сагласности или настојања да се убеди у односу на јавност којој је упућена. На пример: Човек и медвед, што ружнији то лепши (реклама за крему за бријање).

примери паремије

изреке

1. Иако се мајмун облачи у свилу, мајмун остаје.
2. Оба бацача иду ка извору.
3. Не гледајте поклон коња у уста.
4. Реци ми ко су ти пријатељи и ја ћу ти рећи ко си.
5. Шкамп који заспи, носи струју.
6. Реци ми шта си певао, па ћу ти рећи шта мислиш сада.
7. Реци ми како извозиш па ћу ти рећи како си.
8. Нисам послао своје бродове да се боре са елементима.
9. После олује долази затишје.
10. Задржите шта да једете и не [чувајте] шта да радите.
11. Мало њих зарађује много.
12. Спасила би вас јабука дневно, држите се даље од доктора.
13. Опуштене усне тону бродове.
14. Боље вештина него снага.
15. Бог стишће али не дави/виси.
16. Пас који лаје, мали гризач.
17. Не остављајте за сутра оно што можете учинити данас.
18. Далеко од очију, далеко од мисли.
19. Љубав може победити све и побеђује све.
20. Храна готова, друштво поништено.
21. Индијанац поједен, Индијанац нестао.
22. Пријатељи на тргу су бољи од новца у каси.
23. Ла Алцарриа производи два производа: мед и сирови.
24. У Саламанци, студенти; у Медини сребрари, а у Авили господа.
25. Добар чоризо и салчичон су из Канделарија.
26. Посејте першун у мају и имаћете першун за целу годину.
27. Кокошка која пева као петао, или најављује своју смрт или смрт свог господара.
28. Ко уништи мравињак, доћи ће двобој.
29. Уторак, немојте се женити, укрцати се или напуштати породицу.
30. Устани на десну ногу ако желиш да урадиш своје дело.
31. За Сан Блас ћете видети роду, а ако је не видите, снежну годину.
32. Када мачка опере лице, киша у близини.
33. Ветровит март и кишни април чине мај цветним и лепим.
34. Источни ветар, киша као куга.

• Види још: изреке

пословичне фразе

1. Париз је итекако вредан мисе. (Хенри од Бурбона или Наваре)
2. Боже, какав добар вазал, да овиессе добри господине! (Песма о Мио Циду)
3. Са својим хлебом га једе.
4. Блас је то рекао, округло.
5. Да ћуте зову Санча.
6. Са тобом хлеб и лук.
7. Орао не лови муве
8. Зидови слушају.
9. Похлепа ломи врећу.
10. Љубав је слепа.
11. Несреће никада не долазе саме.
12. Живот има много обрта.
13. Само једном се живи.
14. Дан је дан.

дијалози

1. Рече гавран фарми: „Иди тамо, црни“.
2. Тигањ рече бојлеру: „Иди тамо, црнооки/црнооки“.
3. „Видећемо“, рекао је слепац, а никада није видео.
4. „Јадни ти Толедо, како си безнасељен! И изашао је кројач.
5. "Сутра ће бити други дан!". И једнооки ће видети шпаргле.
6. "Па било је!" И умро је.

пословичне локуције

1. Глад и жеља за јелом били су уједињени.
2. Напустите Гватемалу и уђите у Гватепеор.
3. Идите на вуну и вратите се/идите ошишани.

афоризми

1. Ништа са/преком, све у/у својој мери. (Приписује се Солону Атинском, једном од седам античких мудраца) 
2. Знам само да ништа не знам. (Сократ према Платону)
3. Крв, зној и сузе. (В. Черчил)
4. Моје краљевство за коња. (Шекспир, Рицхард ИИИ)
5. Бити или не бити, [ево дилеме]. (Шекспир, Хамлет)
6. Грешити је људски, праштати божански. (Папа, "Есеј о критици") 
7. Човек предлаже, и/али Бог располаже. (кемпис, Би Имитатионе Цристи)
8. Грешити је људски, праштати божански. (Папа, "Есеј о критици")
9. Човек предлаже, и/али Бог располаже. (кемпис, Би Имитатионе Цристи)
10. Коцка је бачена. (Јулије Цезар) 
11. Ја сам дошао видио сам освојио. (Јулије Цезар) 
12. Нисам послао своје бродове да се боре са елементима. (приписује се Филипу ИИ од Шпаније) 
13. Ја сам држава. (Француски Луј КСИВ)
14. После нас потоп. (Луј КСВ од Француске) 
15. Нема више Пиринеја. (Акламација француског двора војводи од Анжуја, будућем Филипу В од Шпаније).
16. Да Бог не постоји, требало би га измислити. (Волтер) 
17. Религија је опијум за људе. (Карл Маркс)
18. Машта до моћи. (Мото париских немира у мају 1968.) 
19. Водите љубав а не рат. (Слоган мира против рата у Вијетнаму)
20.  Редослед фактора не мења производ. (Аксиом математике) 
21. Супротности се привлаче. (закон физике) 
22. Све што се креће, покреће други. (Тома Аквински, Аристотел)
23. Ништа није апсолутно, све је релативно. (приписује се Алберту Ајнштајну) 
24. Изузетак потврђује правило. (са средњовековног правног латинског) 
25. Крајеви се састају. (Афоризам који налазимо и на француском и савременом грчком: Екстремитети су додирнути. Τα άκρα συναντιούνται).
26. Вино гаси глад. (Хипократ) 
27. Јесен за потрошаче је катастрофална. (Хипократ)

пословице

1. Цонстантиа фундаментум ест омниум виртутум (Постојаност је темељ свих врлина).
2. Ко је без греха нека први баци камен. (НТ, Свети Јован 8,7) 
3. Не живи човек само о хлебу [него од речи Божије/Господине]. (НТ, Свети Матеј, 4,4)
4. Не судите и нећете бити/ако не желите да вам се суди. (НЗ, Свети Матеј 7,1)
5. Штапом који мериш, бићеш измерен. (НЗ, Марко 4,24)
6. Мир људима добре воље. (НЗ, Лука 2,14)
7. Видите трун у туђем оку а не греду у свом. (НЗ, Лука 6,41)

Пратите са:

• мексичке изреке
• Изреке о животу (за размишљање)
• Изреке о пријатељству (за размишљање)
• љубавне изреке