Дефиниција топонима и назива

Топоними су властите именице које одговарају местима или регионима. Са друге стране, под демоними се подразумевају они термини – придеви – који именују људе, животиње или ствари који насељавају или потичу из неког региона, као лингвистички концепт који одређује порекло или провенијенција територијални. примери. топоними: Амазон, Ускршње острво. демоними: Мексиканац, Белгијанац, Халиско, Париз.

Цитат (АПА)

Индира Ахмед Фернандез | авг. 2022
Дипломирани шпански језик

Сви живимо на континенту, земљи, региону, граду. Имена свих ових места позната су у лексикографији као топоними. Али како се на генерички начин зову сви ти људи који живе на истом месту? Ово су демоними и обично се формирају додавањем суфикса топониму. Стога је исправно рећи да се ова два појма односе на називе места и њихове становнике.

Топоними, а самим тим и демоними, могу се односити на различите ствари: пошто је планета подељена на континенте, континенте у земље, ови у државе или провинције а ови у градове, сваки од ових елемената има своје деноминација.

Топоними

Ова категорија је уско повезана са географија, пошто је реч о местима. Чак и тако, постаје тешко направити комплетан каталог ових места када се научници суоче са потребом да именују нова места или она која нису укључена у традиционални репертоар.

Тхе дисциплина који се овим бави класификација је топонимија, позната и као топономастика. Реч потиче од грчког „топос“, што значи место, и „онома“, што значи име; и одговоран је за проучавање порекла и значења ових имена.

Занимљиво је приметити да постоји разлика између појма географско име и појма топоним, будући да се овај други односи на културне карактеристике места, посебности Исток. Први може имати политичке, економске, стратешке или војне мотиве и дисциплину која то проучава мапирање, област која припада географији. Међутим, неки аутори користе ове термине као синониме.

Тхе Фактори који углавном фаворизују формирање топонима, према Игнасију Гузману Бетанкуру, су: везани за географске незгоде места, као што су брда, планине, пећине итд. (орографски); везано за постојање воде, било стајаће или текуће (хидролошке); називи мотивисани присуством одређених животиња у околини (зоолошки вртови); везано за типично подручје локалитета (ботанички); алудирати на боју која преовлађује у области која се именује (хроматска).

Остала мање коришћена, али такође треба узети у обзир: имена која су изведена од божанстава и фигуре митолошке, везане за историјске личности. Ово последње се јавља пре свега у регионима унутар градског окружења, као што су називи улица, насеља или мала насеља.

Третман који се даје топонимима на шпанском заснива се на графичким облицима који одговарају језику: углавном се преводи и његов облик се користи у нашем Језик. Али неки користе нелатинично писмо и стога морају бити прилагођени фонетика шпански (ово је случај Катара, на пример). Други не садрже форме осетљиве на превод, па се користе у оригиналном облику (Кентербери, Отава).

демонима

У случају да је повезан са стварима, то се односи на нешто што неоспорно долази са одређеног места: текила је пример, јер се производи у Мексику (конкретно у Халиску). Дакле, генерално, то је мексички производ, познат широм света као нешто што представља државу. У случају да се ради о животињама, то се односи на аутохтону фауну региона. Пример за то је бенгалски тигар. У случају људи, имена се односе на место порекла или националност.

Нпр. Особа која је рођена у Мексику је Мексиканац. Без обзира где живите у свету, ваше порекло одређује име које вас карактерише.

Демоними су придеви и у оквиру ове категорије представљају морфеме броја и лица, у складу са именицом коју описују. Узимајући горњи пример:

Мекицан Мекицан
мексиканци

Док се топоними увек пишу са почетним великим словом, пошто су то властита имена, са демонима увек иду мала слова (осим неке специфичности говора која захтева нагласак речи и која асимилира велика слова почетни. тхе Револуција кубански).