10 карактеристика РАМ меморије (типови и употреба)

Рам меморија или се још назива и главна меморија је врста меморије за брзи приступ и користи се у електронски уређаји као што су: паметни телефони, рачунари, лаптопови, таблети, музички плејери и многи други даље.

РАМ (Рандом Аццесс Мемори) је врста нестабилног складишта података који се користи у телефонима. паметне телефоне, рачунаре, лаптопове, таблете, музичке плејере и друге за привремено складиштење информација реалном времену.

Његова примарна функција је да обезбеди брз радни простор за процесор, омогућавајући брз и ефикасан приступ подацима и програмима који се користе.

Како функционише РАМ?

РАМ меморија функционише тако што привремено чува податке у електронским ћелијама које представљају битове. Ове ћелије су распоређене у редове и колоне, омогућавајући брз, насумичан приступ било којој локацији у меморији.

Када процесор треба да прочита или упише информације, он шаље адресу у РАМ, који затим лоцира одговарајућу ћелију и извршава операцију.

За шта се користи РАМ?

РАМ меморија служи као привремени радни простор за рачунар. Његова главна функција је складиштење података и програма које процесор активно користи. Ово омогућава рачунару да обавља задатке брзо и ефикасно.

Једноставним речима. замислите РАМ као радну површину на којој можете брзо да поставите и приступите алатима и материјалима који су вам потребни док обављате задатак. Када искључите рачунар, све што је било у РАМ-у се брише, баш као и брисање радне површине.

10 карактеристика рам меморије

1. волатилност: РАМ је нестабилна, што значи да се сачувани подаци губе када се уређај искључи.

2. Брзи приступ: РАМ омогућава брз, насумичан приступ било којој меморијској локацији, што га чини идеалним за операције у реалном времену.

3. Привременог складиштења: РАМ се користи за складиштење привремених података, као што су варијабле и међуподаци које користи процесор.

4. Разноврсност типова: Постоје различите врсте РАМ-а, као што су ДРАМ (Динамиц Рандом Аццесс Мемори) и СРАМ (Статиц Рандом Аццесс Мемори), које се разликују по брзини, потрошњи енергије и цени.

5. Величина: Капацитет РАМ меморије се мери у гигабајтима (ГБ) или терабајтима (ТБ) и може да варира у зависности од уређаја и потреба корисника.

6. Брзина: Брзина РАМ-а се мери у мегахерцима (МХз) или гигахерцима (ГХз), при чему веће брзине значе боље перформансе система.

7. Прошириво: РАМ је генерално надоградив, омогућавајући корисницима да додају више меморије својим уређајима како би побољшали перформансе.

8. Мало кашњење: Има мало кашњење, што значи да је време потребно за приступ подацима кратко у поређењу са другим типовима складиштења.

9. Интерфејс: РАМ је повезан са матичном плочом преко специфичног интерфејса, као што је ДДР4, ДДР5 или ЛПДДР4.

10. Цена: Цена РАМ-а може да варира у зависности од типа, капацитета и брзине. Већи капацитет и већа брзина РАМ-а су генерално скупљи.

Типови РАМ меморије

ДРАМ (динамичка меморија са случајним приступом)

То је тип РАМ меморије који се највише користи у персоналним рачунарима. ДРАМ чува сваки бит информација у ћелији која се састоји од транзистора и кондензатора.

Ови кондензатори се морају периодично „освежавати“ да би одржали ускладиштене информације, због чега ДРАМ троши више енергије у поређењу са СРАМ-ом. ДРАМ је спорији од СРАМ-а, али је и јефтинији. Унутар ДРАМ категорије постоји неколико подтипова:

1. СДРАМ (Синхрона динамичка меморија са случајним приступом): То је побољшање оригиналног ДРАМ-а, који синхронизује меморијске операције са системским тактом ради побољшања перформанси.

1. ДДР (двострука брзина преноса података) СДРАМ: То је еволуција СДРАМ-а која омогућава да се подаци пренесу два пута по циклусу такта, што значајно побољшава перформансе.

   ДДР је прошао кроз неколико генерација (ДДР, ДДР2, ДДР3, ДДР4 и ДДР5), свака са побољшањима брзине, капацитета и енергетске ефикасности.

СРАМ (статичка меморија са случајним приступом):

СРАМ чува сваки бит информација користећи скуп транзистора, обично четири или шест, формирајући флип-флоп коло.

За разлику од ДРАМ-а, не треба га освежавати, што чини СРАМ бржим и троши мање енергије у стању мировања.

Међутим, због већег броја транзистора по ћелији, СРАМ је скупљи и заузима више простора од ДРАМ-а.

СРАМ се обично користи у апликацијама велике брзине и мале енергије као што су ЦПУ кеш меморије и мобилни уређаји.

1. ПСРАМ (псеудостатичка меморија са случајним приступом): То је варијанта ДРАМ-а која комбинује карактеристике ДРАМ-а и СРАМ-а, нудећи сличну брзину као СРАМ, али са мањом ценом и величином. Углавном се користи у преносивим електронским уређајима.

Постоје и други мање уобичајени типови РАМ-а као што су Ф-РАМ (фероелектрична меморија са случајним приступом) и МРАМ (магнеторезистивни случајни приступ). Меморија), који се користе у специфичним апликацијама и нуде јединствене карактеристике у погледу брзине, издржљивости и потрошње енергије. енергије.

Врсте РАМ-а по датуму стварања

 Следећа листа приказује РАМ меморије у опадајућем режиму, прва лига је најстарија, а последња је најновија.

1. РАМ меморија типа ТСОП
2. РАМ меморија типа СИП
3. РАМ меморија типа СИММ
4. РАМ тип ДИММ меморија - СДРАМ
5. Тип РАМ-а ДДР/ДДР1 и СО-ДДР
6. РАМ меморија типа РИММ
7. Меморија Г-РАМ ─ В-РАМ
8. РАМ меморија типа ДДР2 и СО-ДДР2
9. РАМ типа ДДР3 и СО-ДДР3
10. РАМ меморија типа ДДР4 и СО-ДДР4
11. РАМ тип ДДР5 и СО-ДДР5 (тренутно у употреби)