Значај настанка атинске демократије

Постоје различити начини да се означи идеја демократија, будући да може бити парламентарна, скупштинска, директна, народна или партиципативна. Свака од ових и других ознака даје специфичну нијансу основној идеји, која није ништа друго до влада из града. Међутим, постоји општа сагласност о историјском пореклу демократије, пошто Било је то у Атини од Перикла у 5. веку пре нове ере. Ц. када је по први пут успостављен систем власти у коме су у управљање градом били укључени не мали број грађана, већ сви грађани.

Атински модел је универзална референца за скуп демократских система који тренутно постоје

Грађани атинског полиса имали су свесност припадати независној заједници пре него што је демократија успостављена после периода Тридесет тирана.

На сабору, познатом и као еклисија, учествовали су сви грађани. У њему су расправљали о пословима градске власти. У том смислу, само садашње владе швајцарских кантона имају систем сличан оном у Атињанима.

Да бисте били део скупштине било је потребно испунити одређене услове: бити син атинских родитеља и испунити утврђена пунолетност (стигла се са 18 година, али је у наредне две године морало да се испуни стаж војни).

Иако странци нису имали атинско држављанство, путем декрета странац је могао добити статус држављанина. С друге стране, ако је Атињанин починио одређене злочине, био је дисквалификован и губио своја грађанска права. Не треба заборавити да робови и жене нису били уврштени у категорију грађана.

Позиви за скупштину и дневни ред расписани су четири дана унапред како би се изостанак грађана свео на минимум.

За Атињане је учешће на скупштини било морално питање, пошто се лична срећа није могла одвојити од колективног благостања. Атињани не само да су учествовали у скупштинама већ су могли бити именовани и за чланове различитих судова правда.

Са историјске тачке гледишта, атински демократски систем био је последица низа политичких трансформација, попут Солонове или Клистенове реформе. Са оба предлога, Атињани су намеравали да зауставе сваки тирански режим. Ипак, велики промотер демократије био је Перикле (између осталог увео је плату за грађани који су добили јавне функције и фаворизовали приступ народним класама животу јавности).

Нису сви Атињани позитивно вредновали демократски систем

У Аристофановим комедијама изведена је сатира којом се исмијава атинска демократија (у његовим комедијама било је критика изборног система за јавне функције, демагогија неких популистичких лидера и корупција).

Филозоф Платон је био посебно енергичан против идеала демократије, јер је схватио да народ није у стању да управља пословима држава.

За Аристотела, владавина народа би лако могла довести до тираније већине.

Фотолиа арт: олку