Значај књижевних жанрова

Тхе књижевност као уметничка форма преточена у речи.- Књижевност као уметничка форма једно је од најстаријих бића која постоји од памтивека у којој су народи писали своје приче и своје подвиге за потомство. Књижевност је данас сложен скуп уметничких облика који, иако деле исто писане речи се у великој мери разликују по облику, стилу, дужини и интересовању или сврси онога што јесте саставити.

Тако настају књижевни родови, различити типови књижевног састава који упућује на различите циљевима и да изрази различите облике можда исте стварности. Значај књижевних жанрова је у томе што су они основа свих писаних елабората кад год говоримо о писање попут уметности. Дакле, свака књижевна врста доприноси својим богатством једној чињеници која се може испричати на различите начине. Када говоримо о књижевним врстама морамо поменути три главна жанра: епско-приповедни жанр, лирски и драмски.

Прилика да их боље упознамо: карактеристике и разлике књижевних родова

Да бисмо боље разумели сваки књижевни род, потребно га је окарактерисати и разликовати од осталих. На првом месту морамо поменути епско-наративни жанр, можда онај који се данас највише користи јер обухвата поџанрове приповетке и романа. Поред тога, у оквиру овог жанра налазе се и еп, еп, епска песма (три поџанра везана за рат и ратне теме) и басна (уско повезана са

Сви ови подврсти у оквиру епско-наратива писани су у прози. На другом месту налазимо лирски жанр, који обухвата све форме које познајемо као поезију: песму, сатиру, оду, елегију, химну, романсу и епиграм. Сваки од ових поџанрова има заузврат карактеристике о његовом формату, трајању и темама.

Коначно, проналазимо драмски жанр из којег су све драме и сценарији филмови које данас познајемо: трагедија, комедија, мелодрама, трагикомедија и фарса су њени поџанрови. Драмски жанр је други по распрострањености захваљујући пролиферацији сценарија.

Речи су исте, композиције су различите

Као што се то дешава са другим уметностима, у књижевности су основа композиције писане речи. Они су увек исти, као што је кармин за сликара или мермер за вајара. Али рад речи и њихово претварање у нешто више, специфично и са одређеним карактеристикама је оно што писца чини уметником.

Уопштено говорећи, писци су склони да пишу у оквиру књижевног жанра због удобности са којом то раде, али и због тога шта желе да испричају и како.

Слике: иСтоцк. урфингусс / олегкалина